Preti li nam nestanak brojnih populacija insekata?

Vesti | Srbija | Održivi razvoj

Širom sveta povećavaju se izgledi za nestanak insekata koji mogu izazvati mnogo više od opšte katastrofe. Njihovim izumiranjem bi bile pogođene biljke, ptice, ribe, mali sisari i druga živa bića.

Foto-ilustracija: Pixabay

To bi bio samo početak kataklizmičnog urušavanja ekosistema, upozorava udruženje „Sačuvajmo pčele“. Ostale vrste i ljudi direktno zavise od biljaka i životinja kojima su u lancu ishrane neophodni insekti. Kada oni nestanu, i mi nestajemo, tvrde stručnjaci.

Rezultati najnovijih istraživanja su pokazali da se biomasa insekata svake godine smanjuje za 2,5 odsto. Ukoliko se negativni trend nastavi trenutnim tempom, polovina insekata u svetu će nestati za 50 godina, a svi za jedan vek.

Glavni pokretač ovakvog zlokobnog scenarija u najavi je nepromišljena ljudska pohlepa. Konvencija UN o biodiverzitetu je potpisana 1992. godine, uporedo sa Konvencijom o klimatskim promenama koja je davala snagu razumnosti da obuzdamo apetite i reagujemo po hitnom postupku kako bi zaustavili ili usporili negativne uticaje uništenja biodiverziteta i klimatskih promena.

Polja i biljke godinama trpe nedovoljno kontrolisanu upotrebu pesticida i čini se da upravo oni čine najveću štetu. Usled njihove višegodišnje upotrebe mnoge vrste insekata su ostala bez svojih staništa, bez obzira da li su štetne za ljudske interese ili ne.

Kiša spira zemljište natopljeno pesticidima i voda sa njih se sliva u mnogobrojne kanale i reke što za posledicu ima ogroman pomor nedužnih vodenih insekata, riba i ptica.

Civilno društvo kroz razne organizacije i udruženja za zaštitu životne sredine i biodiverziteta ukazuje na hitnost obuzdavanja svih pojava koje decenijama rapidno uništavaju zdravo životno okruženje. Napisani su brojni razumni predlozi uz objašnjenja sa  razlozima za promenu i dopunu zakona koji bi omogućili institucijama i nadležnim organima približavanje rešavanju problema na najbližu moguću distancu, kako bi rešenje bilo lako, tvrdi udruženje.

Manifest u šest tačaka izdat od strane udruženja „Sačuvajmo pčele“ je proširen 2019. godine na još dve tačke koje se odnose na očuvanje celokupnog biodiverziteta, posebno medonosne pčele, a članovi kažu da povratnih informacija od nadležnih ministarstava nisu imali.

Potpuna tišina i ignorisanje njihovih zahteva ih navodi da se zapitaju da li su političari saučesnici u ubijanju naših insekata i da ih opomenu da smo, ako ne reaguju, mi kao ljudska rasa sledeći.

Od 1970. godine na ovamo oštećeno je ili uništeno 60 odsto sisara, ptica, riba i gmizavaca.

Kao članica „Save the bees coalition EU“, udruženje „Sačuvajmo pčele“ je u redovnom kontaktu sa mnogim kolegama iz srodnih organizacija širom Evropske unije i potpuno su posvećeni načinu na koji naše organizacije trebaju da utiču na vlade koje moraju uvesti ograničenje upotrebe pesticida i njihovoj većoj kontroli, kao i rigoroznijoj kaznenoj politici sa upotrebom termina i takvim tretmanom da se radi o tzv. ekološkom kriminalu.

U Evropi postoji legalan put do svega ovog. Evropska unija je 2009. godine usvojila Direktivu o održivom korišćenju pesticida. Ona ima za cilj da smanji rizike i uticaje korišćenja pesticida  na ljudsko zdravlje i životnu sredinu, uz prioritetno korišćenje alternativnih pristupa ili tehnika nehemijskih metoda. Pošto se radi o direktivi, a ne zakonskoj regulativi, i ona kao takva zahteva implementaciju u zakonodavstvo, politika koja smanjuje upotrebu pesticida u poljoprivrednoj proizvodnji se sporo sprovodi.

Udruženje „Sačuvajmo pčele“ veruje da samo poljoprivredni sistem koji će sebe posmatrati kao deo  mreže ekosistema ima dugoročnu budućnost, a za sada to može biti samo organska poljoprivredna proizvodnja. Promena načina na koji proizvodimo hranu je ključna tačka za očuvanje biodiverziteta i medonosne pčele i ona mora biti pobuna protiv masovnog izumiranja.

Kao hrana drugim bićima, kao oprašivači i recikleri mnogih štetnih materija u prirodi, insekti su neophodni za pravilno funkcionisanje ekosistema. Ukoliko ne preduzmemo drastične akcije i ne napravimo pomak u njihovom očuvanju, insekti će potpuno izumreti.

U borbi za zaštitu životne sredine, moramo raditi zajedno na sistemskoj transformaciji, koja će biti korenito drugačija od dosadašnje. Pored izveštavanja o činjenicama iza kojih stoji pogubno delovanje, istražujmo uzroke i razgovarajmo sa ljudima koji pokušavaju da poboljšaju budućnost, poziva nas udruženje „Sačuvajmo pčele“.

„Kao jedino udruženje u Srbiji koje se bavi očuvanjem biodiverziteta i medonosne pčele i članica ‘Save the bees coalition EU’ dobili smo poziv na učešće u ‘Otvorenoj radionici’ naše koalicije pod nazivom ‘PREUZMI INICIJATIVU’ koja će se održati 15. maja u Briselu“, saopštili su članovi. Zbog nedovoljnih novčanih sredstava udruženja „Sačuvajmo pčele“ njihov odlazak  i učešće u radionici zavisiće isključivo od donacija preduzeća i pojedinaca.

Izvor: Udruženje „Sačuvajmo pčele“