Presahla lepota Zaovinskog jezera

Zaovinsko jezero se nalazi na planini Tari. Nastalo je veštačkim putem, u periodu od 1975. do 1983. godine, za potrebe reverzibilne hidroelektrane „Bajina Bašta“ sa kojom je povezano vertikalnim cevovodom.

Foto: Facebook (screenshot)

Jezero je gornja akumulacija hidroelektrane. U slučaju niskog vodostaja reke Drine, ono se prazni i pokreće turbine hidroelektrane, dok se u slučaju viška vode i poplavnih talasa voda pumpa vertikalno u njega. Iz ovog razloga nivo Zaovinskog jezera mnogo osciluje, a u poslednjih petnaestak dana beleži dramatičan pad koji je rezultovao još dramatičnijim posledicama po prirodu i stanovništvo.

Ispuštanjem vode su u okolnim naseljima pokrenuta klizišta nezapamćenih razmera. Meštani ne strahuju samo za opstanak biljnog i životinjskog sveta već i za sopstvene živote i imovinu.

Blagomir Mandić je skorašnja dešavanja nazvao katastrofom koju je za N1 opisao sledećim rečima: „Put kojim prilazimo kućama je potpuno uništen, pa stvari ručno iznosimo iz napukle kuće. Pale su bandere sa strujom. U brdu se dan i noć čuje tutnjava od odrona u šumi. Padaju stabla i za tren bismo svi mogli da završimo u jezeru. A sve zbog pražnjenja vode iz samog jezera.“

Turisti, rekreativci, ribolovci, izletnici i žitelji ove oblasti su lišeni Zaovinskog jezera kakvo im je poznato i koje im „pozira“ za savršene fotografije prirode, poklanja predivan pogled, pruža ukusan obrok, daje utočište od užurbanosti gradskih sredina i predstavlja scenografiju na koju puca pogled sa tremova njihovih domaćinstava. Da novootkriveni prizor pustoši bude još potresniji, na površinu su izbili ostaci potopljenih kuća, nadgrobni spomenici i crkva.

U ceh koju plaćamo zbog nestanka jezera je uračunat i riblji fond. Siniša Jevtić, upravnik ribarskog područja Nacionalnog park Tara, je za Blic istakao da je ovo druga godina zaredom kako vodostaj Zaovinskog jezera značajno opada. „Mrest štuke je propao, propašće i mrest druge ribe. Pritom, riba prati vodu, odlazi s njom, ne može se sabiti u ono malo vode što je ostalo. Mi smo odgovorni prema ribolovcima koji kupuju dozvole, ali i inspekcijama na čijem smo tapetu zbog neodržavanja ribljeg fonda. A naše krivice nema. Sledeće godine je monitoring ribljeg fonda i plašim se da će on pokazati kako je nekontrolisano ispuštanje jezera devastiralo biodiverzitet. Ugroženi su i pastrmski ribnjaci“, kazao je on.

Hidroelektrana „Bajina Bašta“ je saopštila da kota nije bila ispod dozvoljene, već petnaestak metara iznad i da su se klizišta pojavila na mestima na kojim ne bi trebalo da bude nikakvih objekata.

Jelena Kozbašić