Predstavljen projekat za uspostavljanje sistema rane najave za poplave u Beogradu

Foto-ilustracija: Pixabay

Pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović predstavio je danas u Starom dvoru projekat „Uspostavljanje sistema rane najave za poplave na vodama drugog reda na teritoriji grada Beograda”, u okviru projekta „Jačanje otpornosti i spremnosti Grada Beograda za odgovor na elementarne nepogode i krize”.

Nakon ove prezentacije, zamenik gradonačelnika Goran Vesić i direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda Jugoslav Nikolić potpisali su sporazum o saradnji Grada Beograda i RHMZ-a.

„Projekat je važan kada je u pitanju koncept odbrane od poplava i sistem rane najave. Smatrali smo da je nakon poplava 2014. godine, te još nekoliko talasa poplava koje su zadesile naš grad, važno uspostaviti operativni sistem rane najave. Sekretarijat za privredu i Sekretarijat za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima, zajedno sa Kabinetom gradonačelnika i uz moju koordinaciju, nameravali smo da stvorimo okvir koji će omogućuti preventivno i brzo delovanje u okolnostima elementarnih neopogoda i rizika koje smo predvideli aktima donetim poslednjih godina“, rekao je Mladenović.

On je istakao da postoje tri vodna područja, 19 vodotokova prvog reda i 192 vodotoka drugog reda.

Foto: Grad Beograd

„Za prvi red su nadležni Republika i JVP „Srbijavode”, a za drugi Grad Beograd. Beograd je grad koji ima veliki broj malih potoka i reka, koje u vreme jakih i obimnih padavina postaju bujične reke. Projekat je zamišljen tako da bude izveden u nekoliko faza. Prvom fazom smo obuhvatili osam slivova, što je trećina vodotokova drugog reda. Projektom su predviđena dva nivoa realizacije, prvi se odnosi na hidrološke stanice koje mere brzinu vodotokova drugog reda, a drugi na kišomerne stanice koje mere nivo padavina. RHMZ ima dosta hidroloških stanica u Srbiji i na teritoriji grada Beograda. Kišomerne stanice su raspoređene na mestima gde ne mogu da budu ugrožene delovanjem spoljnih uticaja. Takođe, moramo da imamo dobru saradnju sa pravnim i fizičkim licima, ali i institucijama, kako bi nam dopustili da postavimo kišomerne stanice“, kazao je Mladenović.

On je naglasio da će se postavljanjem 20 kišomernih stanica dobijati podaci sa terena.

„Struka iz RHMZ-a treba da obradi te podatke, a potom će se obrađeni podaci slati Sekretarijatu za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima, preduzeću „Srbijavode” i Štabu za vanredne situacije. Na osnovu tih podataka sa drugim institucijama donosimo odluku o izdavanju upozorenja ili preduzimanju određenih mera koje su važne kako bi se evakuisali ljudi i materijalna dobra. Pre dve godine, Barajevo i Grocka su bili u veoma teškoj situaciji. Prognozirali smo padavine, ali nismo mogli tačno da odredimo u kom delu grada će se krizna situacija najviše ispoljiti. Uz pomoć ovih uređaja nećemo zaustaviti poplavu, ali ćemo na vreme moći da upozorimo stanovništvo i da preduzmemo mere kako bi posledice bile manje. U budućnosti ćemo ove podatke moći da šaljemo i u situacioni centar, za koji već imamo projekat. Ovaj sistem će zajedno sa sistemom sirena za obaveštavanje doprineti bezbednijem životu građana, što nam je i bio cilj“, zaključio je Mladenović.

Izvor: Grad Beograd