PREDSTAVLJAMO Usvojeni ambiciozni ciljevi koje EU na nivou zajednice treba da ispuni do 2030-te

Svet

evropski parlament

Šefovi država i vlada Evropske Unije su na Samitu Evropskog Saveta održanom 23-24. oktobra u Briselu usvojili ciljane vrednosti i uputstva za zakonsku regulativu u vezi sa Radnim okvirom EU za klimu i energiju do 2030-te godine. Ciljne vrednosti podrazumevaju smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za najmanje 40% na nivou zajednice do 2030-te (u odnosu na nivoe iz 1990-te), zatim obavezujuće povećanje od najmanje 27% učešća obnovljivih izvora energije i indikativnu vrednost povećanja energetske efikasnost od 27%. Usvojena ciljna vrednost smanjenja emisije gasova staklene bašte predstavlja doprinos EU novom globalnom sporazumu o klimatskim promenama koji će biti zaključen na konferenciji u Parizu 2015. Ciljne vrednosti obnovljivih izvora i energetske efikasnosti će povećati sigurnost snadbevanja energentima zemljama članicama EU i smanjiće njenu ukupnu zavisnost od uvoznih fosilnih goriva.

Odlazeća komesarka zadužena za klimu Koni Hedegard (Connie Hedegaard) i Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso (Jose Manuel Barroso) su u svojim obraćanjima pozdravili usvajanje okvira i ciljnih vrednosti koje su januara 2014. godine, kao telo predložili i uputili na razmatranje i usvajanje Evropskom Savetu i Evropskom Parlamentu. Kako bi ispunila ove vrednosti na putu do zacrtanih 80-90% smanjenja emisije gasova staklene bašte do 2050-te predviđenih u Energetskoj mapi puta 2050, EU računa na privatne investicije u nove gasovode i električne mreže, odnosno tehnologije sa niskim sadržajem ugljenika. Gospodin Baroso je uveren da je ispred njih težak, ali ne i neizvodljiv zadatak ako se u obzir uzmu postignuti rezultati iz inicijative 20/20/20, odnosno postavljenih ciljeva smanjenja emisije gasova za 20% i povećanja udela obnovljivih izvora i energetske efikasnosti za po 20% do 2020-te. Načela energetske efikasnosti su u srpkom zakonodavstvu pretočeni u Zakon o efikasnom korišćenju energije koji je usvojen marta 2013-te godine i dalje su definisana pratećim Akcionim planovima.

Prateća studija Radnog okvira 2030 nalazi da troškovi prelaska na nisko-karbonsku tehnologiju ne prevazilaze troškove koje bi u svakom slučaju pretrpeli zbog potrebe da se zastareli energetski sistemi obnove, rastućih cena fosilnih goriva, kao i pridržavanja postojećim klimatskim i energetskim politikama. Iako će ukupni trošak energetskog sistema 2030-te činiti 14% GDP-a u odnosu na 12,8% 2010-te godine, struktura troškova će biti drugačija u smislu smanjivanja učešća goriva u korist inovativne opreme koja će stimulisati investicije u inovativne proizvode i usluge, stvoriti radna mesta i podstaći rast i unaprediti trgovinski bilans Unije.

Studija takođe predstavlja smernicu kako da Radni okvir 2030 bude ekonomski isplativ i da ne podriva konkurentnost EU. Naime, rastuće cene energije predstavljaju veliku brigu za vlade EU, njene građane i privredu jer utiču na njenu ukupnu konkuretnost. Evropa mora da investira milijarde evra u modernizaciju mreže, novu električnu infrstrukturu, rute za uvoz gasa i nisko-karbonske tehonologije koje kroz mesečne račune plaćaju građani.

Deo usvojenih ciljeva za 2030-tu podrazumeva i mogućnost da u trenutku kada cene rastu, potrošači mogu da se opredele za drugog snadbevača, kao i da umeju da smanje potrošnju i troškove povećanjem energetske efikasnosti, što su i glavne preporuke kako bi iznosi na računima ostali u prihvatljivom okviru.

Još jedan domen koji bi trebalo da reši problem ograničene konkurencije u snadbevanju energijom, regulisanih cena i pasivnih potrošača, je završetak uspostavljanja jedinstvenog unutrašnjeg energetskog tržišta. Sigurnost snadbevanja energijom pretpostavlja obezbeđivanje kontinuirane i odgovarajuće isporuke energije iz svih izvora svim korisnicima. Na Samitu su članovi Evropskog Saveta tražili da se sprovedu ključni projekti od opšteg značaja, uključujući Južni koridor, koridor Sever-jug i izgradnju novog gasnog centra u Južnoj Evropi, u pogledu difersifikacije snadbevača i ruta u sektoru gasa. Studija upućuje da države članice moraju zajednički da diversifikuju izvore i rute snadbevanja uvoznim fosilnim gorivima, mora se ostvariti veća liberalizacija i formirati unutrašnje energetsko tržište, razviti preko-granična infrastruktura za transport energije uz povećanu energetsku efikasnost.

U smislu priprema planova primeniće se regionalni pristup, obavljaće se konsultacije i pojačati saradnja sa državama u okruženju i državama kandidatima, kao što je Srbija, na izgradnji integrisanog energetskog tržišta. Srbija je od 2006-te članica Energetske zajednice sa statusom ugovorne strane, te će biti predmet jačanja uloge Energetske zajednice i obuhvaćena zakonodavstvom EU u svetlu pitanja sigurnosti snadbevanja.

JMP

foto:  communitarian.ru