PREDSTAVLJAMO Izveštaj sa konferencije o biomasi i biogasu održane prošle nedelje u Beogradu

Predstavljamo

konferencija o biomasi biogasuDvodnevna i Međunarodna Konferencija o biomasi i biogasu održana je u pratećem programu sajma o OIE i EE “Renexpo” 11. i 12. juna u Sava centru u Beogradu.
Energetski portal je pratio konferenciju i izdvaja nekoliko značajnih tema, izlaganja i učesnika, od velikog broja korisnih prezentacija o biomasi i biogasu.

Na temu zakonskih i institucionalnih okvira za korišćenje drvne biomase u Srbiji izlagao je gospodin Slobodan Cvetković (Uprava za šume, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine).

On je govorio o održivosti i raspoloživosti biomase u svakom regionu Srbije, kao i o njenoj pristupačnosti:

Slobodan Cvetković

Slobodan Cvetković

Uklanjanje barijera za eksploataciju biomase tiče se tehničkih uslova, infrastrukturnih problema, finansijskih podsticaja za korišćenje biomase, ali i toga da biomasa mora da bude dostupna po prihvatljivim cenama krajnjim korisnicima. Na kraju je važno da proizvodnja energije iz poljoprivredne mase bude prihvatljiva što se odnosi na opšte prihvaćen društveni koncenzus, a tiče se ekonomskih, socijalnih aspekata, zaštite životne sredine, a u poslednje vreme sve izraženijih klimatskih promena čiji smo svedoci.

Gospodin Cvetković osvrnuo se i na globalnu potrošnju biomase, značajan porast potrošnje biomase, proizvodnje hrane i energije za grejanje i na proizvodnju biogovoriva, i ukazao na drastičan pad količina obradivog zemljišta s porastom broja stanovnika. Prisutnima je objasnio i pojam resursne efikasnosti koji podrazumeva da se prilikom proizvodnje energije poljoprivredna biomasa koristi na ekonomski prihvatljiv način, sa minimalnim posledicama po prirodu.

Koncept resursne efikasnosti promoviše i EU, a proizvodnja poljoprivredne biomase posmatra se kroz ceo životni ciklus, od obezbeđenja semena do korišćenja u kotlu, distribucije same energije, i na kraju same emisije i odlaganja pepela. Potrebno je zaokružiti čitav ciklus kako bi se znalo kako poljoprivredna biomasa utiče, ne samo na životnu sredinu nego i na ostale segmente proizvodnje.

Pored toga, gospodin Cvetković je istakao i ključne probleme proizvodnje energije iz poljoprivredne biomase, poput prenamene zemljišta, a govorio je i o animalnom otpadu i štetnim uticajima ulja i lignita.

Govoreći o potencijalu poljoprivredne biomase u energetske svrhe, od 1,7 miliona tona ekvivalenta nafte, gospodin Cvetković je napomenuo da se svega 33 hiljade tona koristi, što se odnosi uglavnom na potrošnju slame u prehrambenoj industriji i toplanama:

Dušan Jović

Postoji veliki potencijal da se unapredi ne samo energetika već i poljoprivreda jer omogućava poljoprovrendicima, naročito ako je loša godina, da poboljšaju svoj materijalni status kroz korišćenje biomase u energetske svrhe.

Zakonske i institucionalne okvire za korišćenje drvne biomase prezentovao je gospodin Dušan Jović, (Uprava za šume, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine).

Gospodin Jović podelio je institucionalni okvir na državni nivo, pokrajinski i operativni ili lokalni nivo, i klasifikovao je goriva na bazi drveta u 3 kategorije: energetske šume (paulovnija…), drvna i šumska biomasa (ostaci u procesu proizvodnje), i reciklirano drvo.

Predrag Stojanovic

Predrag Stojanović

Komptech” mašine za pripremu biomase i “Caterpillar” gasne motore i kongenerativne module predstavilila je “Teknox” grupa i gospoda Predrag Stojanović i Teufik Sadović.

U prvom delu prezenatcije gospodin Predrag Stojanović predstavio je “Teknox” grupu i proizvode austrijske kompanije “Komptech” čiji je “Teknoxgroup Srbija” ekskluzivni zastupnik za teritoriju nekadašnje Jugoslavije i Albanije. Reč je o vodećem evropskom proizvođaču mašina i opreme za mehaničko biološki tretman otpada, pripremu biomase i kompostiranje.

Gospodin Stojanović klasifikovao je “Komptech” mašine na mašine za usitnjavanje (drobilice za drvenastu biomasu, mašine za proizvodnju drvene sečke, univerzalne drobilice i mašine za pripremu sečke); zatim mašine za separaciju odnosno razdvajanje (klasična doboš ili roto sita, mašine sa zvezdastim sitom, vazdušni separatori, separatori kamena); i mašine za kompostiranje odnosno mašine za aerobnu digestiju materijala (poput prevrtača komposta).

U drugom delu prezentacije “Teknox”-a, gospodin Teufik Sadović govorio je o potencijalima gasa (koksnog gasa, gasa na naftnim poljima, prirodnog gasa i biogasa) na teritoriji od Slovenije do Albanije.

Gospodin Sadović govorio je o širokom proizvodnom programu i prednostima “Caterpillar” gasnih motora i kogenerativnih modula, njihovoj mogućoj primeni, odnosno tipovima gasa koji se mogu primeniti na motorima. Takođe se osvrnuo i na aktuelne projekte u kojima “Teknoxgroup Srbija” učestvuje, poput projekata iskorišćenja kaptažnog gasa na naftnim poljima SS1 Velebit u Kanjiži i naftnog polja SGS Srbobran u Srbobranu.

Aleksandar Vasiljevic

Aleksandar Vasiljević

Gospodin Aleksandar Vasiljević (JP Srbijašume) govorio je o rezultatima istraživanja i analiza na temu šumske biomas, o principima održivog gazdovanja, a predstavio je i projekat Foropa.
Gospodin Vasiljević istakao je da je proces povećanja površina šuma intenzivan danas usled napuštanja ruralnih područja i da ima 200 hiljada hektara neobrađenog zemljišta koje predstavlja najveću šansu za proizvodnju drvne biomase. Pored toga, rekao je da treba imati uvek u vidu vlasništvo nad šumama, kao i to da je granica korišćenja postojećih 2,3 miliona hektara šuma limitirana, i da prema profesoru Medareviću i analizama planova gazdovanja iznosi 6,33 miliona kubika godišnje:

S ciljem održivog gazdovanja neophodno je poštovanje pravila u smislu izrade planova kod svih ozbiljnih korisnika biomase, kao i poštovanje zakonskih odredbi koje se odnose na poreklo drveta, a činjenica je da proizvođač može dobiti subvenciju samo ako dokaže poreklo drveta.

Prema rečima gospodina Vasiljevića, čest problem je siromašni vlasnik šume koji je prinuđen da poseče više od dozvoljenih stabala i da ih proda ispod cene, a budući da je potražnja velika i prevazilazi proizvodne potencijale šume, postoji sprega proizvođača kome treba što više biomase i vlasnika šume koji prodajom drveta sebi želi da obezbedi egzistenciju.

Kada je reč o podizanju namenskih zasada za proizvodnju biomase, gospodin Vasiljević je izrazio čuđenje što niko od potencijalih investitora nije ozbiljno predvideo formiranje namenskih zasada za proizvodnju biomase:

Sve se svodi na to gde su prirodne šume i kako ćemo njih iskoristiti za biomasu. – rekao je i dodao da je takođe čest problem i lociranje, odnosno neadekvatan način rasporeda, kao i ugovaranje koje javna preduzeća obavezuje na sklapanje ugovora na godinu dana.

Govoreći o izvozu peleta, gospodin Vasiljević je istakao da se može postići značajan efekat uštede drveta ukoliko bi se nekim vidom subvencije naše stanovništvo podstaklo da koristi pelete koji se, za sada, uglavnom izvoze.

Osim toga, gospodin Aleksandar Vasiljević prisutnima je predstavio i projekat Foropa:

Iz razloga jačanja kapaciteta biomase pristupili smo međunarodnom projekatu Foropa koji finansira EU, gde je prisutno 11 zemalja s ciljem razmene informacija i iskustava i uspostavljanja mreže između učesnika, ali i uvođenja novih tehnologija, i analiziranja najboljih praksi u svakoj od zemalja, uz povećanje efikasnosti peformansi učesnika u lancu snabdevanja.

Jednu od dobrih praksi koje je gospodin Vasiljević istakao je primer iskorišćenja biomase u fabrici “Kronospan” u Lapovu, koja je uspostavila svoj sistem snabdevanja iz privatnih šuma čime obezbeđuje potrebe za biomasom.

U završnici izlaganja, gospodin Vasiljević govorio je o tržištu:

Ogrevno drvo u Srbiji je veoma jeftino i svojom cenom destimuliše svaku ozbiljniju proizvodnju biomase, pre svega sečke. Stoga se postavlja pitanje zašto bi neko koristio otpad i drva manje energetske vrednosti kada može jeftino koristiti drvo visokog kvaliteta za proizvodnju peleta i da taj pelet izvozi.

Nakon ovog izlagnja usledila je diskusija u kojoj su dominirali problemi u sektoru. Jedan od učesnika diskusije rekao je da je potencijalni problem zašto investitori ne razmišljaju u pravcu podizanja brzorastućih plantaža upravo usitenjenost poseda.

Nasuprot tome, čulo se mišljenje da su posedi ipak veliki i da u Srbiji postoji 800 hiljada hekatara poljoprivrednog zemljišta u posedima koji su veći od 100 hektara; s druge strane se čulo i da postoji dosta državnog zemljišta koje se ne koristi za poljoprivredu i nije adekvatnog kvaliteta, ali da ne postoji zakonska regulativa koja može staviti to zemljište u funkciju proizvodnje energije iz biomase.

Gospodin Vasiljević je odgovorio na to da je poljoprivredno zemljište u državnoj svojini dato opštinama da one njima raspolažu i daju u zakup i da dosta tog zemljišta opština ne izdaje u zakup jer nema zainteresovanih zakupaca; na šta se nadovezao gospodin Jović istakavši da je pre 4 godine pokrenuta je inicijativa Uprave za šume da se izvrši pošumljavanje samih opština i da nijedna opština nije bila za to zainteresovana.

Drugi problemi investitora koje su učesnici isticali tokom diskusije je dugoročan zakup kao i nadležnost nad zakupom.

Sama diskusija završena je objašnjenjem gospodina Vasiljevića da je pošumljavanje na poljoprivrednom zemljištu jedno, a kratkoročni zasadi ili platnaže sa kratkom oplodnjom drugo, odnosno da to nisu šumski, već industrijski zasadi i da im treba dati isti status kao i usevima.

Mustafa Basic

Mustafa Bašić

O proizvodnji drvnog peleta govorio je i gospodin Mustafa Bašić, ispred kompanije “Kovan d.o.o.” iz Gračanice u Bosni i Hercegovini.

Osim prednosti kotlova koje je predstavio, gospodin Bašić je prezentovao i nedavno izgrađenu fabriku peleta u Novoj Varoši, kao i fabriku peleta firme “Kovan” u Olovu u BiH:

Olovo je u Bosni i Hercegovini srce šume, a mi svu sirovinu za proizvodnju peleta uzimamo iz ostataka šume koje sakuplja stanovništvo od koga otkupljujemo. Tako su nam i šume postale čistije.

Na pitanja prisutnih, gospodin Bašić je rekao da kvalitetan pelet ima dve cene, nesezonsku i sezonsku, da je nesezonska oko 125 evra po toni, a sezonska od 135 do 140 evra po toni.

Natalija Kurjak

Natalija Kurjak

I za kraj izdvajamo još jednu prezentaciju agroindustrijskog sistema koji odavno koristi obnovljive izvore energije i kada to niko drugi u Srbiji nije. Reč je o kompaniji “Victoria Logistic” koja je članica “Victoria Group”, a koju je na konferenciji predstavila gospođa Natalija Kurjak, kroz prezentaciju proizvodnje biomase i agropeleta.

Ona je istakla da “Victoria Group”, osim što vodi računa o zaštiti životne sredine, koristi i resurse koji su joj na raspolagnju za dobijanje energije, s ciljem maksimalnog iskorišćenja resursa.

Na primeru Vojvodine gospođa Kurjak rekla je da je oko 63 odsto posejanih useva na 1,5 milion hekatra zemljišta obnovljivo i da je potencijal proizvodnje biomase oko 1 milion tona:
Potencijal proizvodnje biomase je oko 5,5 miliona tona, od čega 1/3 moramo vratiti kroz organsku materiju u zemlju, 1/3 moramo dati stočnom fondu, a 1/3 je potencijal za primenu kroz agropelet ili OIE.

Govoreći o prednostima i manama agropeleta, gospođa Kurjak je istakla dobru toplotnu moć, umanjenje troškova transporta, bolju nasipnu težinu, lakšu manipulaciju i lakšu mogućnost skladištenja.
Cena agropeleta je niža u odnosu na drvni pelet, ali nije toliko niža toplotna moć koliko je viši sadržaj pepela u krajnjem proizvodu, a iznosi 89-90 evra po toni. – izjavila je dodala da se “Victoria Group” već 10 godina bavi agrobiznisom, a od 2006. radi na smanjenju troškova energije s ciljem da budu konkurentniji na tržištu, ali i da zadovolje i ekološke i ekonomske i energetske aspekte.

Do sada su izgradili kotao na biomasu (ljuske od suncokreta), prvu fabriku biodizela u Šidu, kotao na biomasu u fabrici “Soja protein”, kotao na biomasu u fabrici u Šidu, i postrojenje za peletiranje biomase.

Osim ovih, Prva međunarodna konfrencija o biomasi okupila je i druge učesnike i eksperte u ovoj oblasti, među kojima su i gospodin prof. dr Branko Glavonjić (Šumarski fakultet, Univerziteta u Beogradu) koji je govorio o tržištu drvnih biogoriva u Srbiji, gospodin Mr. Alexis Brakham (GIZ), gospodin Nemanja Stojić (Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu), gospodin dr Andrej Pilipović (Institut za nizijsko šumarstvo), gospodin dr Milorad Danilovic (Šumarski fakultet, Univerzitet u Beogradu), gospođa dr Branislava Kovačević Lepotić (Transnafta AD), gospodin Jozsef Kotnyek, vođa sektora MVM OVIT i drugi.

B.R.

foto: Dejan Budić