Javna rasprava o Nacrtu Strategije razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine završena je danas procenama pozitivnih i negativnih uticaja na životnu sredinu. Izveštaj o proceni uticaja ove strategije na životnu sredinu uradio je Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije. Ono što je istaknuto u ovom izveštaju je da energetika treba više da se oslanja na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, ali je potrebno i da proizvodnja takozvane „zelene“ energije bude bezbedna po okolinu.
Ispitivan je uticaj velikih zagađivača na okolinu, u koje prvenstveno spadaju termoelektrane „Kolubara“ i „Kostolac“ koje se nalaze u basenu lignita Bor, kao i rafinerije nafte, hemijski kombinati i železara. Ocenjeno je da će negativan uticaj na prirodu imati gradnja novih termoelektrana i otvaranje površinskih kopova. Gradnja reverzibilnih hidroelektrana i „Đerdap 3″ i „Bistrica“ bi mogla negativno da utiče na vodotokove, ali i na raznolikost postojećih živih organizama.
Pozitivan uticaj koji donosi ova strategija odnosi se na smanjenje zagađenosti vazduha, vode i zemljišta kao i smanjenje emisije gasova staklene bašte što bi se moglo postići korišćenjem više energije iz obnovljivih izvora.
Potrebno je povećati energetsku efikasnost u zemlji, uvesti čiste tehnologije, ali i realizovati Akcioni plan do 2020. godine, navodi Boško Joksimović, diplomirani prostorni planer i jedan od autora ovog izveštaja.
Dejan Trifunović, pomoćnik ministra energetike izjavio je da je ova Strategija već počela da se primenjuje u praksi, pa su u toku razgovori sa potencijalnim investitorima koji su zainteresovani za izgradnju hidroelektrane „Bistrica“.
Potpredsednik Privredne komore Srbije, Raša Ristivojević, naglasio je da se ulaganjem u energetiku doprinosi i razvoju privrede.
Strategija razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine trebalo bi da bude usvojena do kraja ove godine.
