Predlog mera za prilagođavanje ulica biciklistima i pešacima u Hrvatskoj

Mobilnost

Aktuelna kriza izazvana pandemijom koronavirusa i zahtev za ograničenjem kontakata značajno su promenili načine kretanja građana. S obzirom na to da se saobraćaj privatnim automobilima naglo smanjio, a javni prevoz je u celoj Hrvatskoj privremeno obustavljen, osim za neophodne radnike s posebnim propusnicama, sve više ljudi vozi bicikle, trotinete i pešači.

Foto-ilustracija: Unsplash (Sabina Fratila)

Istovremeno, među onima koji su odlučili da koriste automobil kao prevozno sredstvo, pojedini vozači često gube osećaj za brzinu na praznim i širokim putevima. Međutim, regulacija i prostorna podela saobraćajnica nije prilagođena za te primetne promene u izboru prevoznih sredstava.

„Da bi se održao preporučeni sigurnosni razmak prilikom kretanja, a istovremeno zadržala sigurnost u saobraćaju, hitno je potrebna nova privremena regulacija i preraspodela prostora na gradskim saobraćajnicama”, ističu u Sindikatu biciklista.

Rešenja već postoje, ona su jednostavna, kreativna i njihovo sprovođenje nije vremenski niti finansijski zahtevno: Berlin i Budimpešta već unazad par nedelja vrše prenamenu delova kolovoza u isključivo biciklističke trake, Beč je nastavio da širi svoje zone mirnog sobraćaja u ulicama stambenih četvrti, ove nedelje im se pridružio i Brisel, koji je unutar celog centra grada uveo ograničenje brzine od 20 km/h i dao apsolutnu prednost pešacima za kretanje čitavom površinom ulica, dok Milano najavljuje proširenje pešačkog i biciklističkog prostora u čak 35 km ulica u narednim mesecima.

Razlog tome je da su građanima koji, možda, do sada nisu koristili bicikle i u nuždi menjaju način prevoza, kao i oni koji od ranije bicikliraju, potrebne jednostavne i sigurne rute za dolazak na odredište. Pešacima takođe treba više prostora na trotoarima kako bi održali sigurnu udaljenost. To je jedini način za sigurno kretanje dostupan većini. Takve mere takođe doprinose manje naglom porastu putnika u javnom prevozu, jednom kada se on ponovo pokrene po ređem rasporedu.

Privremena prenamena rubnih traka na avenijama i ulicama sa više traka u posebne staze za bicikliste oslobađa čitav trotoar pešacima, omogućava sigurniju vožnju biciklistima i usporava automobilski saobraćaj na prihvatljiv nivo. To omogućava sigurnije odvijanje saobraćaja za sve učesnike, uz naglasak na one najranjivije. Takođe, takve mere će doprineti manjoj gustini putnika u javnom prevozu jednom kada se on ponovno pokrene.

Nužnost prenamene delova kolovoza u pešačke i biciklističke površine najizraženija je u području zagrebačkog Donjeg grada, gde je nakon razornog zemljotresa povećana opasnost prilikom kretanja trotoarima zbog pada oštećenih delova zgrada.

Sindikat biciklista je na svojim internet stranicama objavio osvrt i poziv jedinicama lokalne samouprave u celoj Hrvatskoj: „Odgovornost za sprovođenje mera koje će dati odgovor na zahteve aktuelne krize je na lokalnoj samoupravi, od koje u ovim trenucima očekujemo najveći angažman, ali državna politika može i mora pomoći odgovarajućim smernicama, zakonskim okvirom i finansijskim doprinosom.“

Također apeluju na Ministarstvo mora, saobraćaja i infrastrukture da se uključi i osigura uslove lokalnim vlastima za brzo i jednostavno uspostavljanje biciklističke i pešačke mreže staza unutar i između pojedinih opština i gradova. Potrebno je stvoriti regulatorni okvir da se putevi mogu brzo i lako redizajnirati i pokazati da je saobraćajna politika važan doprinos ljudskom zdravlju.

Foto-ilustracija: Unsplash (Cosmin Serban)

Izdvajaju najvažnije privremene mere koje bi valjalo sprovesti bez čekanja u  gradovima i opštinama:

  • privremeno proširenje trotoara: ako su pešačke staze preuske (i još dodatno sužene mnogobrojnim kantama za otpad i/ili terasama kafića), potrebno ih je proširiti na deo površine kolovoza posebnim oznakama na ulicama;
  • uspostava privremenih biciklističkih traka na kolovozima ulica s više traka (Pop Up Bike Lanes kakve su već uspostavljene, na primer, u Budimpešti i Berlinu) koje omogućavaju sigurnije kretanje i podstiču nove bicikliste na pronalaženje sigurnih ruta kroz grad;
  • premeštanje biciklističkog saobraćaja na kolovoz u ulicama preuskim za odvojeni saobraćaj. Prisutnost većeg broja biciklista na kolovozu nužno je naglasiti dodatnom signalizacijom i ograničenjem brzine;
  • uspostava „otvorenog puta“ za biciklistički i pešački saobraćaj ili zona mirenog saobraćaja: pretvaranje odabranih ulica u zone sa znatno smanjenim motoriziranim prometom (samo za stanare). Privremeno smirivanje saobraćaja takođe pomaže u oslobađanju parkova od pritiska velikog broja ljudi i omogućava kretanja bez opasnosti od zaraze;
  • reprogramiranje tastera na semaforima na način da pešaci i biciklisti ne moraju tražiti zeleno svetlo uz produženje zelenih faza za nemotorizirani saobraćaj kako bi se izbeglo dodirivanje ​​tastera i formiranje grupe ljudi koja čeka zeleno svetlo;
  • privremeno smanjenje brzine u većini stambenih i netranzitnih ulica na 30 km/h i 50 km/h u ostatku grada;
  • proširenje mreže stanica javnih gradskih bicikala.

Izvor: Sindikat biciklista Hrvatske/Ekovjesnik