Povećati domaću proizvodnju i potrošnju

Intervju

dejan_lazarevic_100316Duga je lista realizovanih projekata kompanije ESCO na čijem je čelu gospodin Dejan Lazarević. AD Imlek, Mesna industrija Neoplanta, Knjaz Miloš AD Aranđelovac i brojne druge domaće kompanije su sarađivale sa ESCO kompanijom. U razgovoru sa gospodinom Lazarevićem mogli smo da saznamo koje su poteškoće, zatim koji su najveći potencijali u Srbiji kada je reč o obnovljivim izvorima energije i zašto možemo lako postati energetski zavisni, ako sve savete svetskih stručnjaka lako poslušamo. U nekoliko navrata naš sagovornik je naglasio koliko je važan „privredni patriotizam“ i oživaljavanje domaće privrede. Privreda pre svega, treba ponovo da postane veliki potrošač energije, a što bi bila posledica njene aktivnosti i proizvodnje. A tek potom da postane predmet realizacije projekata energetske efikasnosti i optimizacije potrošnje energije, tvrdi gospodin Lazarević.

-Mislim da se teme smanjenja zagađenja i ostale slične teme zloupotrebljavaju u procesu globalističkog energetskog pokoravanja. Postoje inicijative da se zatvore mnoga energetska postrojenja pod izgovorom ekološki neprihvatljivih posledica poslovanja, pri čemu nismo započeli izgradnju drugih, zamenskih, niti smo adekvatno revitalizovali postojeća. Vi tako na „mala vrata“ i pod izgovorom zaštite životne sredine ulazite u zonu energetske zavisnosti. Priča o ekologiji je nesporna, i moraju se usvajati standardi održivog razvoja i očuvanja prirode i životne sredine, ali takođe smatram da ne smemo dozvoliti da nekritički sprovodimo sve preporuke međunarodne zajednice kada je u pitanju energetika Srbije.

Što se tiče obnovljivih izvora energije, to je veoma širok pojam. Tu su biogas, biomasa, solarna i geotermalna energija, energija vetra… kaže gospodin Lazarević. Sa tehničkog i stručnog aspekta, tu nema nepoznanica i realizacija ovakvih projekata ne predstavlja enigmu. Ali je veoma teško ovakve projekte dovesti do tačke isplativosti, imajući u vidu da ne postoji adekvatan industrijski i privredni paritet sa druge strane, na koji bi ste ovakve sisteme mogli da naslonite. Široka je to tema i jako je teško sve aspekte sažeti ovom prilikom.

Čest slučaj je da su u realizacijama ovakvih projekata povraćaji inicijalnih ulaganja pod znakom pitanja i pored podsticajnih mera Vlade RS, jer za veliku većinu projekata iz oblasti energetike, neophodna je kuntinuirana potrošnja te iste energije tokom cele godine. Tu se vraćamo na temu – ko može da bude korisnik? Velika industrijska postrojenja kojih više nema ili lokalna samouprava koja nema autonomiju da na duži rok pruži adekvatne garancije potencijalnim investitorima – pita se gospodin Lazarević

Imamo jeftinu električnu energiju i jeftin ugalj, a sada to treba da supstituišemo obnovljivim izvorima energije, što u svakom pogledu predstavlja poželjno stanje. Ali za realizaciju takvog stanja potrebno je mnogo drugih privrednih i makroekonomskih preduslova, koji trenutno predstavljaju značajnu barijeru u realizaciji.

ESCO kompanije su te koje po pravilu treba da obezbede adekvatnu uslugu, kada je u pitanju energetika jednog privrednog subjekta. Počev od predinvesticione dokumentacije, realizacije projekta, pa do podele ostvarenih ušteda u periodu nakon implementacije projekta, ali i da u određenim okolnostima i sama učestvuje u investiranju. ESCO Beograd je za svoje strateško opredeljenje upravo odabrao ovakav način poslovanja, uprkos mnogim barijerama koje otežavaju ovakvu poslovnu politiku.

-Ključna činjenica je da jedno energetsko postrojenje jako retko može postojati samo za sebe. Ono skoro uvek mora biti deo sistema koji radi i nešto proizvodi, a u tom sistemskom lancu svi utiču jedni na druge. Pošto veliki deo industrije i privrede uopšte stagnira, vi ne možete postaviti za prioritetni cilj povećanje iskorišćenja energije iz obnovljivih izvora. Morate prvo da povećate primarnu proizvodnju i potrošnju energije, da bi primenom različitih mera energetske efikasnosti smanjili udeo troška za energiju u ukupnim troškovima proizvodnje.

Prema mišljenju gospodina Lazarevića, energetski potencijal biomase je potpuno neiskorišćen. Taj resurs treba iskoristiti u projektima koji su planirani kroz modele javno – privatnog partnerstva, ali kroz inovativnije ideje prilikom rešavanja energetskih pitanja svakog drugog energetski intenzivnog proizvodnog subjekta, gde troškovi za energiju predstavljaju značajno opterećenje uspešnijem poslovanju. Nemerljive su količine biološkog otpada koji predstavlja izvanredan potencijal za proizvodnju biogasa, ali se realizovani projekti mogu pobrojati na prste, upravo iz gore navedenih razloga.

-Duboko sam uveren da će se energetska i ekološka slika Srbije uskoro promeniti. Pred tim procesom stoji jedna od najznačajnijih prepreka, a to je promena naših navika. Ako uspemo da zajedničkim naporima promenimo opšte prihvaćene navike i poglede na energiju, učinićemo veliku stvar za celokupnu privredu Srbije, ali i naše životno okruženje, bez kojeg sve ostale strategije razvoja nemaju puno smisla.

Intervju vodila: Vesna Vukajlović