Potrošeni resursi Zemlje za ovu godinu

prirodaČak pet dana ranije nego prošle godine, čovečanstvo je do 8. avgusta potrošilo budžet prirodnih resursa za celu godinu, poručila je međunarodna istraživačka organizacija Mreža za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network), koja pokušava da promeni način na koji svet upravlja prirodnim resursima i kako reaguje na klimatske promene.

Dan ekološkog duga koji ove godine došao  već 8. avgusta, označava datum kada ljudska godišnja potrošnja prirodnih resursa prekoračila ono što Zemlja može obnoviti u jednoj godini. To se događa zato što u atmosferu emitujemo više ugljen-dioksida nego što ga naši okeani i šume mogu apsorbovati, iscrpljujmo zalihe ribe i sečemo šume brže nego što se one mogu obnoviti i ponovo izrasti.

Upravo je to ono što WWF, Svetska organizacija za prirodu, koja je partner Global Futprint Netvorka, nastoji da spreči sprovođenjem svojih projekata zaštite reka, šuma i mora, kao i pozivajući građane da biraju održive proizvode iz ribarstva.

Emisija ugljendioksida najbrži je rastući faktor prekomerne potrošnje i čini čak 60 odsto od ukupnog ekološkog otiska čoveka. Ekološki otisak podrazumeva ljudske potrebe za svim prirodnim resusrsima – voda, hrana, vazduh, energija, i sl.

Ako želimo da postignemo zadate ciljeve klimatskog sporazuma, koji je u decembru 2015. godine u Parizu usvojilo gotovo 200 zemalja, emisije ugljen-dioksida moraće se značajno sniziti i dovesti do nule do 2050. godine. To zahteva novi, odnosno drugačiji način života na našoj jedinoj planeti.

„Takav način života nosi brojne prednosti, a kako bi ga postigli, biće potrebno mnogo truda“, rekao je Matis Vackernagel, suosnivač i izvršni direktor Global Futprint Netvorka. „Dobra vest je da je sa trenutnom tehnologijom to ipak moguće i da je dugoročno finansijski povoljno, s velikim koristima koje premašuju troškove. To će podstaći rastuće sektore poput obnovljivih izvora energije, a smanjiti rizike i troškove povezane sa uticajem klimatskih promena na neadekvatnu infrastrukturu. Jedino što nam je za to još potrebno je više političke volje“, istakao je Vackernagel.

Najviši ekološki otisak u našoj regionu ima Slovenija, čak 5,8 gha (globalni hektar). Sledi je Hrvatska sa 3,9 gha, te Bosna i Hercegovina sa 3,1 gha. Najmanji otisak ima Srbija – 2,8 gha. Prema WWF-ovom Izveštaju o stanju planete, sve zemlje našeg regiona žive van mogućnosti svojih prirodnih resursa, a najnoviji Izveštaj o stanju planete biće objavljen 27. oktobra.

Izvor: wwf.rs

Vesna Vukajlović