Potrebna oštrija kaznena politika koja će se dosledno sprovoditi

Srbija | Intervju

Fotografija: Dragan Ranđelović

Dragan Ranđelović (predsednik Društva mladih istraživača – Bor i predsedavajući Skupštine „Zelene liste Srbije“) je aktivan četrdeset godina u Društvu mladih istraživača – Bor. Značajno iskustvo stekao je u izradi prvih lokalnih ekoloških akcionih planova u Boru i drugim gradovima i opštinama Srbije. Bio je  koordinator niza ekoloških projekata i medijskih kampanja, ekoloških škola i programa za rešavanje problema u životnoj sredini. Posebno iskustvo ima u organizovanju javnih rasprava o dokumentima ekoloških politika i propisa, kao i u jačanju kapaciteta organizacija civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine.

Razgovarali smo sa Draganom o aktuelnim zakonskim rešenjima iz oblasti upravljanja otpadom, sa posebnim osvrtom na rudarski i opasan otpad. Pitali smo ga za mišljenje o nacrtu Zakona o klimatskim promenama, kao i o aktivnostima i koracima koje moramo preduzeti da bismo unapredili kvalitet životne sredine.

EP: Koliko propisi koji se odnose na upravljanje otpadom (Zakon o upravljanju otpadom, Strategija upravljanja otpadom za period 2010–2019. godine) mogu doprineti da se uspostavi integrisani sistem upravljanja otpadom u našoj zemlji?

Dragan Ranđelović: Propisi su važan uslov primene ekoloških standarda ali neophodno je shvatiti da se stanje životne sredine kao i pristupi njenoj zaštiti stalno menjaju te da se propisi moraju inovirati. Kada se radi o upravljanju otpadom utvrđuju se novi koncepti koji bi trebalo da budu podržani izmenjenim propisima.

EP: Koji faktori onemogućavaju sprovođenje propisa iz domena upravljanja otpadom u Republici Srbiji?

Dragan Ranđelović: Pravne norme ne mogu same po sebi menjati situaciju u određenim oblastima života, pa ni u oblasti životne sredine koja je izuzetno složena. Potrebno je izgraditi odgovarajuće institucije koje će usmeravati i kontrolisati sprovođenje propisa. Važno je obezbediti i značajna sredstva za rešavanje nasleđenih ekoloških problema i za sprečavanje daljeg zagađenja životne sredine, a takođe i razviti odgovarajuće zelene tehnologije koje će u slučaju otpada obezbediti smanjivanje njegove količine, zatim uvođenje ponovne upotrebe otpada, putem reciklaže ili njegovim korišćenjem kao energenta, i na kraju omogućiti bezbedno i trajno odlaganje otpada. Upravo nedostatak ovih navedenih faktora pre svega onemogućava sprovođenje propisa iz domena upravljanja otpadom.

Fotografija: Pixabay

EP: Smatrate li da li je kaznena i prekršajna politika Srbije u oblasti životne sredine odgovarujća?

Dragan Ranđelović: Smatram da je propisima utvrđena blaga kaznena politika u odnosu na razmere problema koji su se nagomilali u oblasti upravljanja otpadom. Čak i tako blaga kaznena politika nedosledno se sprovodi ili se pak uopšte ne sprovodi.

EP: Recite nam koje materije su Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima definisane kao rudarski otpad?

Dragan Ranđelović: Navedeni zakon ima dosta odredbi o rudarskom otpadu. Na samom početku zakona definišu se pojmovi, pa se za rudnički otpad kaže da je to otpad nastao prilikom geoloških istraživanja, eksploatacije, pripreme i skladištenja mineralnih sirovina, kao i otpad dobijen u procesu pripreme rude. Jalovina je, na primer, rudarski otpad koji je potrebno izmestiti da bi se obavljala eksploatacija korisne mineralne sirovine, a flotacijska jalovina je rudarski otpad dobijen u procesu flotacije mineralne sirovine. Za deponovanje su predviđena odlagališta gde se rudarski otpad gomila ili slaže u čvrstom ili tečnom stanju. Posebno se definiše da se u deponijama rudničkog otpada nalaze i teh- nogeni mineralni resursi koji se mogu dalje prerađivati. Zakon sadrži i više članova o upravljanju rudničkim otpadom, o napuštenim rudnicima i njihovoj sanaciji i rekultivaciji, katastru rudničkog otpada, napuštenih rudnika i rudničkih objekata. Upravljanje rudničkim otpadom uređuje se posebnom uredbom.

Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA, jula 2018, od 62. do 64. stranice.

Intervju vodio: Milisav Pajević