Potražnja za plastikom u Evropi i svetu ne opada, a zašto?

Vesti | Svet

 

Foto: Pixabay

Potražnja za plastikom u Evropi i u ostatku sveta ne opada, za razliku od fosilnih motornih goriva, za koje se očekuje pad potrošnje u sledećih 15 godina.

Kada se spomenu nafta i njeni derivati, većinu će to istog trenutka asocirati na gorivo za automobile, a malo ko će pomisliti na plastiku koja je, kao i benzin, derivat sirove nafte.

Zahvaljujući njenoj svestranosti i efikasnosti plastika je ključni materijal za pakovanje, građevinarstvo, u transportu…

Nezaobilazna je i za uređaje koje koristimo za proizvodnju takozvanih obnovljivih izvora energije, kao i u brojnim drugim sektorima, počevši od onih za ljude najznačajnijih poput medicine, gde je plastika nužna za medicinske uređaje, pa do onih koji nam pružaju odmor, razonodu i užitak poput sporta.

Vetroturbine i solarni paneli sadrže mnoštvo plastičnih delova i većina ljudi bi se iznenadila kako je zapravo nafta nužna i u proizvodnji obnovljivih izvora energije.

Slično je i sa automobilima, bilo električnim, bilo onima s pogonom na dizel ili benzin. U proseku na sebi imaju oko 200 kilograma plastike i oko 80 kilograma gume.

Plastični materijali u suštini su organski, najčešće bazirani na fosilnim gorivima, a proizvode se i od bio sirovina.
No najvažnije je da se mogu reciklirati, pa je od obe sirovine moguće proizvoditi i biorazgradivu plastiku.

Industrija plastike ili petrohemijska industrija samo direktno zapošljava više od 1,5 miliona ljudi u Evropi u preko 60.000 kompanija i to većinom onih malih i srednje veličine.

Na našem evropskom kontinentu proizvede se oko 60 miliona tona plastike godišnje, s prometom od oko 350 milijardi evra u 2016. godini i uplatom u budžete i za doprinose u iznosu od oko 30 milijardi evra.

Izvor: Index.hr

Milisav Pajević