Potpisivanje peticije za zaštitu pčela važno je za sve nas

Foto-ilustracija: Unsplash (Simon Matzinger)

Pčelari iz Šumadije apeluju na svoje kolege širom zemlje da potpišu onlajn peticiju „Zaštita pčela u Srbiji“. Peticiju je pokrenuo NALED, koji zajedno sa SPOS-om i USAID-om podržava inicijativu da se prestane sa praksom zaprašivanja komaraca i krpelja iz vazduha sredstvima otrovnim za pčele, te da se sredstva za zaštitu bilja koriste samo u dozvoljenom periodu, kao i da se proširi svest o važnosti pčela.

„Potrebno je 10.000 potpisa da bi bila pokrenuta zakonska procedura, koja bi zaustavila zaprašivanje komaraca i krpelja iz vazduha nedozvoljenim sredstvima. Ljudi uopšte nisu svesni koliko je važno zaštititi pčele. Imaćemo još veće štete, ako se nastavi ovakav trend, jer štete su ogromne. Mora da se napravi dogovor između pčelara i voćara, jer postoje sredstva za prskanje koja nisu otrovna za pčele i država bi morala nekako da uredi tu oblast. Ujedno, sva edukativna predavanja morala bi da budu pčelarsko-voćarska“, kaže Ivan Vasiljević, pčelar iz Ilićeva kod Kragujevca i predavač SPOS-a.

Zaprašivanje komaraca jako šteti pčelama

On apeluje da voćari poštuju vreme predviđeno za prskanje koje nije štetno za pčele, a to je posle šest sati uveče, jer sutradan otrovi prestaju da deluju.

„Ukoliko bi se to poštovalo trovanje pčela bi bilo smanjeno bar za polovinu. Što se tiče sredstava za komarce, pošto su isključivo insekticidi i ukoliko bi prskanje moralo da se obavlja, ne bi trebalo da se radi iz aviona, jer bi u tom slučaju pčelinja društva morala da se sklone ili, barem, da se upozore pčelari“, dodaje Ivan, koji je i sam pretrpeo velike štete u pčelinjaku.

Iako je peticija pokrenuta pre mesec dana odziv je i dalje slab. Vasiljević kaže da je najveći problem što svi očekujemo da to neko drugi uradi umesto nas. Bojan Ilić, pčelar iz sela Trske kod Rače odmah se pridružio inicijativi i apeluje ne samo na svoje kolege, već na sve stanovnike Srbije da podrže opstanak pčela.

Tim povodom izdata je i Deklaracija o zaštiti pčela, koju su potpisali mnogobrojni predstavnici lokalnih samouprava, ali odziv za peticiju na platformi, koja bi bila ulaznica za zakonsku proceduru, veoma je slab.

Foto-ilustracija: Unsplash (Melissa Askew)

„U Savezu pčelarskih organizacija Srbije je 9.000 članova, pa smatram da bi svi mogli da potpišu onlajn peticiju. Ne oduzima mnogo vremena, a danas svi imamo internet. Sigurno je još toliko pčelara koji nisu u zvaničnim organizacijama. Takođe, i svaki građanin Srbije može da potpiše peticiju, jer od pčela zavisi opstanak svih nas“, kaže Ilić, koji je prošlog leta bio inicijator pomoći kikindskim pčelarima posle velikog pomora.

Obojica pčelara iz Šumadije napominju da ukoliko ne bude dovoljan broj potpisa, peticija neće moći da pokrene zakonsku proceduru za zaštitu pčela. Bojan se sa mnogo entuzijazma pridružio ovoj akciji i deljenjem promotivnih plakata u celoj Šumadiji, kako bi se izborio da pčele opstanu na ovim prostorima.

Populacija pčelinjih zajednica iz godine u godinu opada

Pčele oprašivanjem povećavaju prinose poljoprivrednih kultura do 80 odsto i svake godine podignu prinose u poljoprivredi Srbije za više stotina miliona evra. Iz godine u godinu, populacija pčelinjih zajednica opada zbog masovnog trovanja. Već je poznato da su pčele od vitalnog značaja za opstanak biljnog i životinjskog sveta i ukoliko ne budu zaštićene, postaće ugrožena vrsta.

Izvor: Agroklub.rs