Porez na crveno meso bi sprečio 220 hiljada smrtnih slučajeva godišnje

Vesti | Hrana | Svet

Crveno meso predstavlja mišićno tkivo sisara koje je u sirovom stanju upravo crvene boje. Najzastupljenije crveno meso u našoj ishrani je svinjetina, teletina, govedina i jagnjetina. U njega se, pak, ubraja i pačetina, konjetina, ovčetina i meso divljači.

Foto-ilustracija: Unsplash

Istraživači u Velikoj Britaniji došli su do saznanja da bi oporezivanje ove vrste hrane sačuvalo 220 hiljada života na godišnjem nivou. Porez na crveno meso doneo bi i uštede u zdravstvenom sistemu – čak 41 milijardu u toku jedne godine.

Potrošnja crvenog i prerađenog mesa odranije je dovedena u vezu sa povećanom stopom smrtnosti uzrokovanom hroničnim bolestima. Upravo iz tog razloga, Svetska zdravstvena organizacija je klasifikovala crveno meso kao „verovatno kancerogeno“, a prerađevine kao „kancerogene“.

Ni naša planeta nije lišena negativnog uticaja proizvodnje ovih dobara. Samo tri svetske fabrike mesa, JBS (Brazil), Cargill (Sjedinjene Američke Države) i Tyson (Sjedinjene Američke Države) su tokom 2016. godine ispustile veću količinu gasova staklene bašte u odnosu na čitavu francusku naciju.

Zbog sve utemeljenijih dokaza o štetnosti mesa po naše zdravlje i blagostanje našeg prirodnog okruženja, pojedini stručnjaci veruju da je, dugoročno gledano, neizbežan „porez na grešnost“ na svinjetinu, govedinu i jagnjetinu.

Vlade su već uvele poreze na štetne namirnice kao što su šećer, alkohol i duvan. Da li bi meso trebalo da bude sledeći predmet dodatnih nameta?

Da je donošenje odluke povereno timu naučnika sa Oksforda, odgovor bi bio da. Izveštaj o njihovom istraživanju „Zdravstveno motivisani porezi na crveno meso i mesne prerađevine: Modeliranje optimalnih nivoa poreza prema povezanim uticajima na zdravlje“ objavljen je u naučnom časopisu PLOS One.

Oni su za svaku od 150 zemalja obuhvaćenih studijom proračunali poreze koje je neophodno uvesti zarad poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja stanovništva. Predstavili su i očekivane rezultate koje bi preporučeno oporezivanje imalo u smanjenju broja smrtnih slučajeva.

Kada je reč o Srbiji, Englezi nam savetuju porez od 7 odsto na crveno i od 41 odsto na prerađeno meso. Grupa naučnika smatra da bi više cene vodile manjoj potrošnji, te procenjuje da bi zahvaljujući merama poskupljenja od oboljenja uzrokovanih konzumacijom mesa godišnje umrlo 340 ljudi manje. Troškovi za zdravstvenu negu bi se smanjili za više od 2 milijarde dinara.

Gurmanski stek punjen dimljenim sirom i pršutom u jednom beogradskom restoranu košta 1310 dinara. Da li biste ga naručili da je njegova cena 1400 ili biste se radije odlučili za piletinu i neku salatu?

Jelena Kozbašić