Poljoprivrednici traže dozvole da dronovima prskaju useve u EU

Hrana

Zbog nedavno objavljene strategije i cilja da se u Evropskoj uniji prepolovi upotreba pesticida, učesnici u poljoprivredi smatraju da bi dobar alat za to bili dronovi. Međutim, Direktiva o održivoj upotrebi fitosanitarnih sredstava to još uvek ne dozvoljava pa se traži njena izmena.

Poljoprivredni sektor poziva Evropsku komisiju da ažurira Direktivu o održivoj upotrebi pesticida (SUD) i omogući korišćenje dronova za vazdušnu primenu. Oni naglašavaju da to može pomoći poljoprivrednicima da smanje upotrebu hemijskih sredstava, što je u skladu s ambicijama vodeće politike EU o hrani iz strategije Od farme do viljuške.

Naime, objavljena strategija predviđa smanjenje upotrebe pesticida i rizika od hemijskih sredstava za 50 odsto do 2030. godine u čitavoj EU. Iako su mnoge zainteresovane strane pozdravile ovu ambiciju, postavlja se pitanje: Kako to postići u praksi?

Foto-ilustracija: Unsplash (Steffan Mitchell)

Obećavajuće rešenje uključuje upotrebu dronova za ciljanu primenu. Naime, oni se već godinama testiraju za tu namenu širom sveta, kao i Evrope.

„Preliminarni rezultati sugerišu da bi bespilotne letelice poljoprivrednicima mogle da pruže precizan alat za dalje smanjivanje inputa i povećanja sigurnosti, kako za okolinu tako i za osobe koje primenjuju pesticide u skladu s prioritetima Zelenog sporazuma„, navode iz Udruženja poljoprivrednika COPA-COGECA.

Udruženje je u pismu upućenom Evropskoj komisiji početkom ove godine istakla da su bespilotne letelice vrlo vredan alat za preciznu poljoprivredu, ističući da je to posebno slučaj u vinogradima i voćnjacima na strmim padinama, gde je upotreba konvencionalnih tehnologija teška ili nemoguća.

Dronovi za preciznije prskanje i manje količine?

„Bespilotna letelica može da leti izuzetno nisko preko bilo kog poljoprivrednog polja (manje i od jednog metra), može leteti polako i njom se upravlja preciznije od helikoptera ili aviona, a njeni rotori stvaraju samo delić turbulencije koju čini helikopter“, rekao je za euractiv Kristof Rab, izvršni direktor kompanije Drone Alliance Europe.

„Ovo bi verovatno omogućilo smanjenje količine primenjenih fitosanitarnih proizvoda“, dodao je.

Pet puta brža primena pesticida

Slično tome, izveštaj Evropske komisije za 2018. godinu naglašava da sposobnost dronova za lako podešavanje nadmorske visine i staze leta prema okolnoj topografiji i geografiji čini ih pogodnim za tretiranje useva.

U izveštaju takođe stoji kako stručnjaci tvrde da primena hemijskih sredstava na ovaj način može biti i do pet puta brža nego običnim mašinama. Međutim, ova tehnologija trenutno se ne istražuju dovoljno zbog restriktivne regulacije.

Ipak postoje izuzeci u direktivi?

SUD utvrđuje pravni okvir za testiranje primene ove tehnologije. Iako se u njihovim odredbama, napisanim 2009. godine, posebno ne spominje upotreba letelica u ovu svrhu, član 9. zabranjuje primenu pesticida vazdušnim raspršivanjem osim ako se ne dobije odobrenje. U praksi to znači da nikakvi oblici vazdušnog raspršivanja, pomoću posade ili na neki drugi način nisu dozvoljeni.

Međutim, u direktivi stoji da je odstupanje od zabrane moguće i to tamo gde predstavlja jasne prednosti u smislu smanjenog uticaja na zdravlje ljudi i okolinu u poređenju sa drugim metodama prskanja.

To su iskoristile neke evropske zemlje, poput Švajcarske, gde su vlasti dale Švajcarskom poljoprivrednom institutu trogodišnju dozvolu za istraživanje vazdušnog prskanja vinograda pomoću dronova.

EU manje konkurentna od ostalih zemalja

Do sada je vrlo malo odobrenja za testiranje dodeljeno na nacionalnom nivou i to pod vrlo strogim uslovima. „To usporava primenu ove vrste tehnologije u Evropi dok su ostale zemlje poput Kine, Kanade i Sjedinjene Američke Države u tome stekle veliku prednost“, upozorio je Peka Pesonen, sekretar iz COPA-COGECA. Takođe je izrazio zabrinutost da bi takva odluka dugoročno mogla da smanji konkurentnost poljoprivrednika iz EU na međunarodnom nivou.

Kako bi se iskoristio puni potencijal bespilotnih sistema za prskanje, COPA-COGECA poziva Evropsku komisiju da započne razmišljati kako da prilagodi trenutno zakonodavstvo kako bi se stvorili okviri za napredak tehnologije dronova putem kontinuirane razmene sa državama članicama i jasnija uputstva o primeni direktiva.

Iako je istina da će se u sklopu strategije Od farme do viljuške revidirati SUD kako bi se promovisala veća upotreba sigurnih alternativnih načina zaštite useva od štetočina i bolesti, ona ne precizira šta će to tačno uključivati.

Međutim, izvori iz EU kažu da se bespilotne letelice za ovu primenu razmatraju u kontekstu SUD-a, ako se pokažu koristi i smanjeni rizici te da još uvek države članice nisu dostavile nikakve dokaze o benefitima ili opštoj primeni pesticida.

Autorka: Martina Popić

Izvor: Agroklub.rs