Politike za borbu protiv klimatskih promena razmatrane na skupu CEKOR-a

Vesti | Klimatske promene

Foto: Milisav Pajević

Edukativni skup „Prostorno i klimatsko planiranje – izazovi i metodologije za izračunavanje uticaja klimatskih promena i planiranje razvoja na lokalu“ održan je nedavno u Kući ljudskih prava i demokratije.

– Cilj radionice je da predstavimo teme i da zajednicki formulišemo predloge, moguće promene u postojećem okviru politika za borbu protiv klimatskih promena, moguće akcije na lokalnom nivou, da damo preporuke za pristup prostornom planiranju, preporuke- doprinos za izmene Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu; i preporuke- doprinos za izmene nacrta Zakona o klimatskim promenama, rekla je Nataša Đereg, koordinatorka Radne grupe Nacionalnog Konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene.

Na skupu su govoriti Zvezdan Kalmar, predstavnik Centra za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR, Stevan Vujasinović, predstavnik Mreže za klimatske akcije Evrope (CAN Europe), Prof dr Dragoljub Todić, Prof dr Ratko Kadović sa Šumarskog fakulteta i Pera Marković iz CEKOR-a.

Foto: Milisav Pajević

Prof. dr Dragoljub Todić izneo je institucionalni i pravni okvir za borbu protiv klimatskih promena u Evropskoj Uniji i Srbiji.

Mesto koje međunarodni ugovori imaju u pravnom sistemu Evropske unije (EU) određeno je relevantnim odredbama Lisabonskog ugovora iz 2007. godine.

– Članom 216. Ugovora o funkcionisanju EU predviđeno je da Unija može zaključiti sporazum s jednom ili više trećih zemalja ili međunarodnih organizacija ako tako predviđaju Ugovori ili ako je sklapanje sporazuma potrebno radi postizanja ciljeva Ugovora, u okviru politika Unije, ili ako je to predviđeno nekim pravno obavezujućim aktom Unije ili bi moglo uticati na zajednička pravila ili promeniti njihovo područje primene, kaže prof dr Dragoljub Todić i dodaje da se na pitanje međunarodne saradnje u oblasti životne sredine odnose se odredbe člana 191. stav 4. gde je propisano da u okviru svojih odgovarajućih nadležnosti, Unija i države članice sarađuju sa trećim zemljama i nadležnim međunarodnim organizacijama s tim što modaliteti saradnje mogu biti predmet sporazuma između Unije i trećih zainteresovanih strana.

Foto: Milisav Pajević

Todić je rekao da je Evropski savet usvoio obavezu povećanja udela obnovljive energije za najmanje 27 odsto u ukupnoj potrošnji energije na nivou Evropske unije do 2030. godine, što ima ključnu ulogu u tranziciji ka uspostavljanju kompetitivnijeg, bezbednog i održivog energetskog sistema.

Pera Marković je govorio o nadležnostima, obavezama i mogućim akcijama na lokalnom nivou za borbu protiv klimatskih promena. On je objasnio da klimatske promene spadaju u širu oblast životne sredine, kao i da su osnovne obaveze lokalne samouprave u pogledu zaštite životne sredine uređene sa dva zakona: Zakon o lokalnoj samoupravi iz 2007. i Zakon o zaštiti životne sredine iz 2004. godine.
Ova dva zakona imaju položaj opštih propisa spram drugih propisa kojima se uređuje lokalna samouprava.

– Za klimatske promene je od značaja i Zakon o zaštiti vazduha iz 2009. godine. Svakako da je nezaobilazan i nacrt Zakona o klimatskim promenama iz ove godine, rekao je Marković.

Sastanak je organizovala Radna grupa Konventa za Poglavlje 27 – oblast zaštita životne sredine i klimatske promene.

Milisav Pajević