Polarni medvedi – manje leda, manje kilograma, manje mladunaca

Polarni medvedi su jedna od životinjskih vrsta koja je najviše pogođena klimatskim promenama. Zato su često predstavljeni i kao simbol posledica globalnog zagrevanja.

Foto-ilustracija: Unsplash (Arseny Togulev)

Njihovi životi su oformljeni na ledu i on im je potreban za svaki aspekt opstanka: za lov, za odmor, za raznožavanje i kretanje. Topljenje leda im menja ritam za lov na foke i razmnožavanje.

Prema nedavnim istraživanjima, primećeno je kako su polarni medvedi sve mršaviji i kako imaju sve manje mladunaca.

Pored toga, smatra se da proučavajući kakav efekat topljenje leda ima na njih, možemo saznati više o tome kako će uticati na druge vrste, ako se ta tendencija nastavi ovim tempom.

Medvedi u vodama Arktika nastanjuju „sezonsku“ ledenu zonu, odnosno oblast u kojoj se led tokom leta otopi i ostaje samo voda.

Foto-ilustracija: Unsplash (Laura Dewilde)

Praćeni su i medvedi na zapadnoj obali Grenlanda, i to u dva navrata. Prvi put je obuhvaćen period od 1991. do 1997, a zatim od 2009. do 2015. godine.

Medvedi su se tokom drugog proučavanja više kretali po kopnu, odnosno proveli su 30 dana više na kopnu nego devedesetih godina. Ipak, i led se sada topi brže i pre proleća.

Što više vremena da provode na kopnu, na šta su sada prinuđeni, polarni medvedi postaju sve mršaviji, jer nedostatak morskog leda im onemogućava lov na foke, njihovu osnovnu hranu. Tada se oni oslanjaju na zalihe masti u organizmu, kako bi preživeli.

Nedostatak leda ima veliki uticaj i na mladunce. Primećeno je da su ženke polarnih medveda imale više mladunaca u leglu, odnosno tipično dva u leglu, dok je bilo više leda i kada se led topio u kasnijem delu godine. Ukoliko se tako nastavi, može doći i do drastičnog smanjenja populacije vrste.

Glad navodi medvede da se kreću ka ljudskim staništima u potrazi za hranom, što ih dovodi u dodatnu opasnost.

Bliži se i Međunarodni dan polarnih medveda koji se obeležava 27. februara.

Jelena Cvetić