Pola miliona ajkula bi moglo da strada zbog vakcine protiv koronavirusa

Photo-illustration: Pixabay

Skvalen ajkule razmatra se za upotrebu u vakcinama protiv koronavirusa, što znači da bi njegova upotreba mogla da ima katarstofalne posledice po populaciju ajkula u okeanima, upozoravaju konzervatori.

Skvalen je prirodno organsko jedinjenje koje se nalazi u ulju jetre ajkule, a za vađenje jedne tone skvalena potrebno je između 2.500 do 3.000 ajkula.

Konzervatori za zaštitu ajkula predviđaju da bi, ukoliko bi svetsko stanovništvo primilo po jednu dozu vakcine, trebalo oko 250.000 ajkula, u zavisnosti od količine skvalena. Dve doze za svaku osobu na svetu koštale bi života pola miliona ajkula.

Trenutno britanski farmaceutski gigant GlakoSmithKine (GSK) koristi skvalen u vakcinama protiv gripa.

Ulje se koristi kao pomoćno sredstvo u medicini, sastojak koji povećava efikasnost vakcine stvaranjem jačeg imunološkog odgovora. GSK je najavio da će proizvesti milijardu doza adjuvansa za potencijalnu upotrebu u vakcinama protiv koronavirusa.

Konzervatori ajkula zabrinuti su da će ubijanjem toliko ajkula naneti nepovratnu štetu ekosistemima naših okeana.

Savet je da bi trebali da koristimo biljne i sintetičke alternative za skvalen, koje ne potiču od ajkula.

Foto-ilustracija: Pixabay

„Ni na koji način ne pokušavamo da ometemo ili usporimo razvoj vakcine protiv koronavirusa ili bilo kog drugog tretmana koji je potreban da bi se čovečanstvo zaštitilo od bolesti“, kaže Stefani Brendl, osnivač „Saveznika ajkula“ sa sedištem u Kaliforniji.

Međutim, dodaje ona, „tražimo da se skvalen dobijen od održivog izvora koristi u svim ispitivanjima gde je alternativa jednako efikasna kao i skvalen od ajkule.“

Ajkule su ključni element za zdravlje i funkcionisanje okeana, sigurnost hrane i egzistencije za buduće generacije. Okean treba nama, a okeanu ajkule. Populacija ovih kičmenjaka je poslednjih decenija ozbiljno umanjena.

Korišćenje skvalena u vakcinama moglo bi biti pogubno za mnoge vrste ajkula.

„Bilo bi nesavesno kada bi se više štete nanelo nečim što se moglo izbeći“, kaže Brendl.

„Udaljavanje društva od štetnih praksi zahteva svest i spremnost da se uhvati u koštac sa prelaznim periodom. Izgledi životinja nisu dobri kada je profit farmaceutske industrije u pitanju i zato dobijanje sastojaka od divljih životinje ne sme biti dugoročno rešenje.“

Sličan primer može se dati i za majmune. Naime, naučnici su nedavno objavili da Sjedinjene Američke Države nemaju dovoljno majmuna koji bi pomogli u razvoju vakcine protiv koronavirusa, jer su oni ti na kojima se vrše prvi testovi efikasnosti i bezbednost vakcine. Previše vakcina je u razvoju i zbog toga populacija majmuna trpi velike gubitke.

Jovana Canić