Prema uvreženoj metafori, za optimističan pogled neophodne su ružičaste naočare. Ipak, usred današnje sveopšte degradacije prirode, dobro je gledati i kroz zeleno obojena stakla. Kada vam neko kaže da je oduvek želeo da dokuči kako voda iz zemljišta stigne baš do svakog lista na drvetu, budite sigurni da ta osoba posmatra svet kroz zelene naočare.
Upravo takvu perspektivu ima i Ljiljana Tubić, doktor bioloških nauka na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, koja je odnedavno na postdoktorskim studijama u Brnu, u Češkoj. Između rada u laboratoriji, mozganja oko novih projekata i upoznavanja sa novim prebivalištem, pronašla je vreme da zadovolji i našu radoznalost o poreklu njene opčinjenosti biljkama.
Ljiljana nam je otkrila značaj Dana fascinacije biljkama za „ozelenjavanje“ svesti omladine i naglasila da je neophodno da svi građani daju svoj doprinos da bismo dosegli ideal održive poljoprivrede.
EP: Koordinator ste međunarodne manifestacije Dan fascinacije biljkama na nacionalnom nivou. S kojim ciljem se ona organizuje i da li je bio veliki odziv građana?
Ljiljana Tubić: Pre tačno godinu dana Evropska organizacija za biljne nauke (EPSO) sa sedištem u Briselu imenovala me je za nacionalnog koordinatora manifestacije Dan fascinacije biljkama. Prošle godine naš cilj je bio da, kroz druženje sa našim sugrađanima na edukativan i kreativan način, ukažemo na značajnu ulogu biljaka u očuvanju životne sredine, što je ujedno i glavna poruka ove manifestacije koja se od 2012. godine obeležava širom sveta. Naučnici, zajedno sa ljubiteljima prirode, žele da pokažu da je nauka o biljkama izuzetno važna za razvoj poljoprivrede, hortikulture, šumarstva i farmacije. Prošle godine smo ceo dan bili u prilici da zajedno otkrivamo, posmatramo, osećamo i čujemo toliko toga fascinatnog o biljkama, počev od naučnih istraživanja, pa sve do umetnosti i muzike koju stvaramo inspirisani biljkama. Dan smo započeli serijom radionica za decu tokom kojih su učesnici imali priliku da uz postavku kreativnih eksperimenata saznaju sve o fascinantnim pojavama kod biljaka. Druženje smo nastavili uz razmenu pelcera i korisnih saveta za uspešno gajenje biljaka. Pažnju je privuklo takmičenje u pravljenju različitih tipova vertikalnih bašti. Naši sugrađani su bili kreativni, uz izražen timski rad. Tokom čitavog dana mogli smo da uživamo u izložbi umetničkih fotografija „Priroda i društvo“ autorke Branislave Brandić. Uz vrlo interesantna predavanja prošetali smo kroz različite teme i naučili smo nešto novo o orhidejama, mahovinama, organski gajenom grožđu, opasnim biljkama Balkana, kao i o zelenim krovovima Beograda. Veče je bilo posvećeno muzici i nastupu elektro-bluz dua „Ljubičice“. Zadovoljni smo kako je proteklo obeležavanje ove manifestacije izvan okvira našeg Instituta i mislimo da smo uspeli da donekle skrenemo pažnju na značaj biljaka. Stizali su nam pozitivni komentari, kao i poruke roditelja o tome da su deca nakon radionica poželela da sama posade biljku u bašti i da se o njoj brinu.
EP: Kako ste se zainteresovali za fiziologiju biljaka?
Ljiljana Tubić: Oduvek mi je bilo fascinantno da od jednog sićušnog semena izraste tako velika biljka i da voda iz zemljišta stigne do svih listova na jednom drvetu. Pravi je izazov otkrivati šta se sve dešava u listu tokom procesa fotosinteze. Verujem da ćete se složiti sa mnom da je to zaista prava mala zelena fabrika. Na drugoj godini fakulteta sam imala predmet Fiziologija biljaka i zahvaljujući izuzetno slikovitim i inspirativnim predavanjima našeg profesora dr Zlatka Gibe zakoračila sam u taj svet. Ima toliko pojava kod biljaka o kojima želim dalje da saznajem i da učestvujem u istraživanjima koja će omogućiti biljkama da se lakše izbore sa problemima koji su nastali kao posledica klimatskih promena.
EP: Poljoprivredi se pripisuje 13 odsto štetnih emisija i ovaj sektor se smatra drugim svetskim emiterom po veličini. Šta smatrate ključnim koracima ka održivoj poljoprivredi?
Ljiljana Tubić: Smatram da je potrebno da se svi uključimo u pronalaženje ključnih stavki kojima će se postići ravnoteža između povećanja produktivnosti u poljoprivredi i zaštite životne sredine. Bitna su istraživanja u laboratoriji, ali i svakodnevni rad na terenu uz primenu tih znanja u edukaciji lokalnog stanovništva o promenama u poljoprivrednoj proizvodnji. Najviše pažnje bi trebalo posvetiti poboljšanju kvaliteta zemljišta, prirodnih izvorišta vode i očuvanju raznovrsnosti živog sveta. Napuštena poljoprivredna zemljišta trebalo bi obnoviti i naseliti autohtonim biljnim i životinjskih vrstama.
Intervju vodila: Jelena Kozbašić
Ostatak intervjua pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA POLJOPRIVREDA mart – maj 2019.
