Jedna od osnovnih stvari koju ću pokušati da ostvarim u svom mandatu je edukacija, od dece do penzionera, o tome šta je urbanizam i arhitektura, a svako ima priliku da utiče na razvoj grada u kojem živi, počevši od kulture stanovanja do podizanja svesti o važnosti tih pitanja, rekao je glavni gradski urbanista Marko Stojčić gostujući u Beogradskoj hronici.
On je podsetio da je funkcija gradskog urbaniste proistekla iz Zakona o planiranju i izgradnji.
Prethodila je funkcija gradskog arhitekte, naveo je Stojčić, koja je prestala da postoji izmenama zakona, dok gradski urbanista u suštini ima iste ingerencije.
„Gradski arhitekta je ranije bio pomoćnik gradonačelnika zadužen za sve poslove vezane za uređenje grada i urbanizam. Sada je to jasno zakonski definisano i gradski urbanista brine pre svega o planovima detaljne i generalne regulacije”, rekao je Stojčić.
Prema njegovim rečima, više od 200 ljudi iz svih struka radi na kreiranju kvalitetnog strateškog plana razvoja grada.
„Postoje zone koje su predviđene za pešake, bicikliste, javni prevoz, kao i automobile. Prioritet svakog grada koji se ozbiljno razvija je u određivanju prioriteta. Na prvom mestu to su pešaci, koji moraju da imaju odgovarajuće za uslove taj vid kretanja. Da bi neko mogao da uputi kvalitetnu primedbu na način na koji se grad razvija, prethodno bi trebalo da mu bude objašnjeno šta su osnovni elementi i kriterijumi na osnovu kojih bi trebalo da formira svoju ideju. Što su ljudi svesniji po pitanju arhitekture i urbanizma, to će naš grad biti lepši i ljudi će nam pomoći da dobijemo prave predloge. Važno je da svaki plan koji se usvaja podrazumeva instituciju javnog uvida. Svaki stanovnik Beograda ima pravo da podnese pismenu primedbu na bilo koji plan, detaljne ili generalne regulacije. Ta primedba se razmatra na javnoj sednici Komisije za planove”, rekao je Stojčić.
Govoreći o izgradnji pešačke pasarele između Kalemegdana i obale Save, on je naglasio da je to prva prava pešačka veza Beogradske tvrđave sa rekom.
„Sadašnje veze nisu prave budući da su ispresecane saobraćajnicama. Karađorđeva ulica je trenutno u fazi rekonstrukcije i u tom smislu to će biti povećanje pešačke zone, koja će doći bukvalno do saobraćajnice, nakon koje sledi Kosančićev venac i sa gornje strane Kalemegdan. Na taj način će prilaz Savi biti jako jednostvan, a to će biti prva prava veza za pešake i bicikliste sa savskom priobaljem ”, dodao je glavni urbanista.
On je dodao da veruje da će u naredne četiri godine uspeti da napravi rezultat vidljiv svim građanima Beograda.
„Želeo bih da sve što budem radio, mogu da nastave ljudi koji me naslede jer se kontinuitet razvoja grada meri u desetinama godina. Pokušaću da uspostavim sistem koji će upravo to omogućiti”, rekao je Stojčić.
