Plavi oporavak za Sredozemlje: more je ključno za našu budućnost

Foto-ilustracija: Unsplash (Nik Shuliahin)

Pandemija koronavirusa pogodila je sve mediteranske zemlje, a kod mnogih preterana zavisnost od turizma može dodatno otežati oporavak. Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) poziva vlade mediteranskih zemalja na zajedničku „Plavu strategiju oporavka“. More je naš ključni zajednički resurs te je nužno da se vlade usresrede na njegovu zaštitu i oporavak, ističe se u saopštenju WWF Adrije.

U sklopu WWF-ove inicijative “Plavi oporavak za Sredozemlje” analizirani su ekološki i ekonomski aspekti Sredozemlja za 2020. godinu. WWF procenjuju da plava ekonomija može generisati godišnju vrednost od 450 milijardi američkih dolara, što je više od polovine godišnjeg Fonda za oporavak Evropske unije. Međutim, od takve ekonomije možemo kao društvo prosperirati isključivo ako očuvanje mora tj. zaštita prirode postane norma.

“Ekološke katastrofe, sve toplija klima, ekstremne vremenske prilike, migrantska kriza, nezaposlenost, pandemija: možemo reći da je Sredozemlje u stalnom vanrednom stanju. More je jedno od naših najvažnijih i najvrednijih zajedničkih resursa i moramo uložiti u njegov oporavak ukoliko želimo da osiguramo stabilnu budućnost. Zaustavljanje brojnih pomorskih aktivnosti usled pandemije virusa KOVID-19 potvrdilo je da se smanjenjem ljudskog pritiska na životnu sredinu zalihe ribe mogu oporaviti. Želimo li osigurati dovoljno resursa za budućnost, potrebne su hrabre promene koje će čuvati prirodu i ljude”, rekao je Danijel Kanski, vođa morskog programa u WWF Adriji.

Kako bi se ostvario ‘Plavi oporavak’ potrebno je zadovoljiti dva uslova. Najpre moramo stvoriti uslove za oporavak mora. Iako vodeći svetski naučnici navode da bi najmanje 30 odsto mora trebalo biti pod zaštitom, efikasno je zaštićeno samo 1,27 odsto Sredozemlja. Efikasno upravljanje zaštićenim morskim područjima ključno je za obnovu zaliha ribe, održavanje ribolovnih i turističkih aktivnosti i regulisanje klime. Zatim moramo redizajnirati naš ekonomski sistem. WWF-ova analiza za 2020. godinu pokazuje da se svih sedam glavnih pomorskih sektora (pomorski saobraćaj, akvakultura, rekreacijski i sportski ribolov, mali privredni ribolov, kruzeri, nautički turizam i vetroelektrane na moru) oslanjaju ili se takmiče za ista morska područja, što rezultuje  sve većim pretnjama za prirodu, ekonomiju i ljude.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Holyoake)

„Ne treba posebno naglašavati da je hrvatska ekonomija zavisna od Jadranskog mora i priobalja – pre svega kroz turizam, ali i marikulturu, ribarstvo i pomorstvo. Način na koji smo poslovali poslednjih 50 godina štetan je i destruktivan. Takav pristup donosi korist manjini i pojedincima, ali sigurno ne doprinosi očuvanju naših prirodnih resursa, stabilnoj i održivoj ekonomiji, kao i kvalitetnijem životu svih naših građana i građanki. Održiva plava ekonomija nudi niz mogućnosti koje je moguće primeniti u svim morskim sektorima. Naše more zaslužuje bolji odnos, a ukoliko budemo dobri i pažljivi negovatelji, vratiće nam višestruko”, naglašava Mosor Prvan iz morskog programa u WWF Adriji.

Izvor: WWF Adria/Ekovjesnik