Pivopije i gurmani zabrinuti: Moguće nestašice piva i pomfrita usled klimatskih promena

Vesti | Svet | Klimatske promene

Klimatske promene uzrokuju seobe naroda, nestajanje korala, a usled otapanja leda aljaska i sibirska jezera izbacuju mehuriće štetnog metana. Na njihovom udaru našle su se i evropske oranice pod ječmom i krompirom.

Dugo i suvo leto rezultovalo je u niskim prinosima ječma, glavnog sastojka piva, i krompira – namirnice koju jedemo na toliko različitih načina, ali je većini omiljeni u obliku uzdužnih štapića.

Foto-ilustracija: Pixabay

Evropa je zbog klimatskih promena pretpela rekordno visoke temperature i suše. Očekuje se da će rod pomenute žitarice opasti za čak 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok podzemne krtolaste biljke ima za 25 odsto manje.

Istraživanje prinosa ječma sproveli su naučnici Univerziteta u Kaliforniji (Sjedinjene Američke Države), a objavljeno je 15. oktobra 2018. godine u naučnom časopisu Nature Plants.

Oko 17 odsto ukupne proizvodnje ove poljoprivredne kulture otpada na pivsku industriju, a najveći deo odlazi na prehranu stoke. Ukoliko bi došlo do njenih oskudica, životinje bi ostale prioritet s obzirom na to da je pivo već sada, uslovno rečeno, luksuzno dobro.

Posledica nestašica ječma biće skok cene piva i pad njegove konzumacije. „Pivo bi moglo da ostane van finansijskog domašaja stotina miliona ljudi usled budućnosti klime i tržišnih uslova“, zaključio je Stiven Dejvis, jedan od istraživača.

Studijom je obuhvaćeno 23 svetska regiona. Procenjuje se da bi rod u onim područjima koja važe za najveće proizvođače ječma mogao opasti za od 3 do 17 odsto.

Cene piva bi se u proseku udvostručile, a potrošnja bi se smanjila za od 4 do 16 odsto, tvrde Amerikanci.

Preko Atlantika ni berba krompira nije bila uspešna. Razlog je isti. Klimatske promene! Na evropskim trpezama zavladao je otužan prizor na „zdepasti“ pomrit, gotovo za jednu trećinu kraći od standarda koji iznosi oko 7,5 cm.

„Činjenica da klimatske promene ugrožavaju male stvari koje našu svakodnevicu čine srećnijom podsećaju nas da smo odgovorni da se pozabavimo ovim problemom i njegovim uticajem na našu planetu“, izjavio je Herbert Last, potpredsednik evropske organizacije za konzervaciju Conservation International Europe.

Ako dozvolimo da se situacija odvija bez naše intervencije, ishod će da bude mnogo ozbiljniji od poskupljenja proizvoda. Poljoprivreda zavisi od vremenskih uslova, a rezultat klimatskih promena je dodatno isušivanje već suvih podneblja i plavljenje onih koja dobijaju dovoljno kiše.

Trenutno su već smanjene letine pšenice, pirinča, kafe i kakaoa.

Jednu od najznačajnijih uloga u promeni klime igra krčenje šuma. Čak 80 odsto seče stabala motivisano je proširenjem poljoprivrednih kapaciteta. Negativan način na koji proizvodimo i trošimo namirnice umanjiće budući prehrambeni fond stoga bi trebalo da ga učinimo održivijim.

Jelena Kozbašić