Pingvini na tankom ledu: Snežne padavine na Antarktiku snižavaju nivo mora

Vesti | Svet | Klimatske promene

Foto-ilustracija: Pixabay

Uzrokovana klimatskim promenama, količina snežnih padavina na Antarktiku se poslednjih godina povećala. Motivisani ovim saznanjem naučni krugovi su pokrenuli raspravu da li debeli nanosi snega doprinose rastu nivoa okeana ili pomažu u njegovom smanjenju.

Uticaj klimatskih promena na našu planetu je nemerljiv, a istraživači nastoje da otkriju sve načine na koje se klima menja i posledice ima po naš život, zdravlje i okruženje. Jedan od predmeta njihove zainteresovanosti je i Južni pol Zemlje okovan snegom i ledom, dom pingvina.

Opšte je poznato da globalne temperature povećavaju količinu isparenja u vazduhu. Za smrznute pustinje južne polarne regije, ovo znači više snega. Novo istraživanje je otkrilo da je, s obzirom na povećanje padavina u istočnim delovima Antarktika, taloženje leda smanjeno. Tanji led bi potencijalno mogao da uspori proces porasta nivoa mora. Da li to znači da klimatske promene istovremeno izazivaju i usporavaju ledeni talas?

Bruk Medli, naučnica pri Američkoj agenciji za aeronautiku i kosmos (NASA) i autorka studije objavljene u Geophisical Research Letters, opisala je pojavu „preraspodele mase“ – dok se više leda topi, više vode isparava i kristališe i ponovo pada na Zemlju u obliku snežnih pahulja.

Kako bi se testirala pretpostavka da su snežne padavine povećane, a da su za njihovo povećanje odgovorne klimatske promene, naučnici su rekonstruisali drevnu istoriju kontinenta. U tu svrhu, iz Queen Maud Land, područja na istoku Antarktika, izvukli su ogromno ledeno jezgro. U njemu je bilo „zarobljeno“ oko 2 hiljade godina obrazaca padanja snega na osnovu kojih su istraživači mogli da primete varijacije koje su se desile nakon industrijske revolucije.

Jedna od dve polazišne tačke – klimatske promene utiču na povećanje snežnih padavina – dakle, pije vodu. Šta je sa drugom? Da li snežni nanosi zaista otanjuju led i na taj način usporavaju rast mora?

Anders Leverman, istraživač klimatskih promena pri Potsdamskom institutu u Nemačkoj, novim saznanjima pristupio je sa određenom zadrškom. Skrenuo je pažnju da težina snega potiskuje tanki plutajući led u more. Otopljeni led pliva brže od vode, pogoršavajući problem rasta nivoa mora.

Iako rezultati istraživanja govore zanimljivu priču o prošlosti, ostali naučnici su primetili da je, teško donositi zaključke o budućnosti.

Džonatan Bamber, glaciolog na Univerzitetu u Bristolu u Engleskoj, rekao je da perspektiva na klimatske promene zavisi s koje tačke na svetu posmatrate. Na primer, rast temperatura na Grenlandu rezultovao je padavinom snega u većim kristalima. To, pak, znači da pahulje imaju tendenciju da upijaju više svetlosti, što povećava topljenje leda.

Da li snežne padavine pogoršavaju ili ublažavaju rast nivoa mora ostaje otvoreno pitanje, ali jedno je sigurno: led se usled klimatskih promena topi mnogo većim brzinama.

Jelena Kozbašić