Pčele kao indikator zdrave životne sredine

U organizaciji Privredne komore Vojvodine (PKV), Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine (SPOV) i „Dnevnik-Poljoprivrednika“, juče je u PKV održan tematski skup „Trovanje pčela – pčele kao indikator zdrave životne sredine“.

Foto: PKV

Tom prilikom, predsednik PKV Boško Vučurević istakao je da se u Republici Srbiji pčelarstvom bavi 5,3 odsto poljoprivrednih gazdinstava (29,9 hiljada), a da je ukupan broj košnica 914 hiljada.

„Oko tri četvrtine košnica nalazi se u regionu Srbija – jug, dok je jedna trećina u regionu Srbija – sever. Može se reći da, nakon živinarstva, pčelarstvo ima najveći nivo specijalizacije proizvodnje. Od ukupnog broja košnica, oko 35 odsto se nalazi na gazdinstvima koja se bave isključivo pčelarstvom. Kod nas danas postoji četiri hiljade gazdinstava koja su specijalizovana za pčelarstvo, što je čak 11 puta više nego u odnosu na podatke iz 2012. godine. Nivo specijalizacije je najveći u regionu Vojvodine“, rekao je Vučurević.

Dodao je da je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2018. godini u RS proizvedeno skoro 11.500 tona meda, što je 13 kilograma po košnici. „U 2018. godini, iz RS ukupno je izvezeno skoro 2.800 tone prirodnog meda i ostvarena vrednost izvoza 10,5 miliona evra. Prosečna izvozna cena meda u posmatranom periodu bila je od 3,8 evra po kilogramu. Najznačajnije zemlje izvoza su Norveška, Italija i Nemačka, gde se izveze blizu 62 odsto od ukupno izvezenih količina meda iz Srbije“, rekao je Vučurević.

Foto: PKV

Prema njegovim rečima, u AP Vojvodini, u 2018. godini, ukupno je izvezeno 380 tona prirodnog meda, odnosno 13,8 odsto od ukupnog izvoza meda iz Srbije. Ostvarena vrednost izvoza meda iz AP Vojvodine u 2018. godini iznosila je 1,1 milion evra. Prosečna izvozna cena meda u 2018. godini iznosila je 2,8 evra po kilogramu. Od ukupno izvezenih količina, 89 odsto je izvezeno na CEFTA tržište (Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora), a svega 10,7 odsto na tržište Evropske unije (Nemačka i Italija).

„Preduzimajući niz mera i radnji na zaštiti pčela, i ove 2019. godine imamo masovno trovanje pčela u Vojvodini – Kanjiža, Kovačica, Šid, Kikinda. Samo u Kikindi je stradalo 1.668 pčelinjih zajednica. U zadnjih pet godina, stradalo je oko 6,5 hiljada pčelinjih društava na prostoru AP Vojvodine (200-300 miliona stradalih jedinki), gde materijalna šteta iznosi oko 100 miliona dinara, izostavljajući dobit koju pčelari nisu imali za ta pčelinja društva“, rekao je Radomir Vlačo, predsednik SPOV i dodao da je ovaj skup organizovan kako bi skrenuo pažnju na probleme i da se javnosti i državnim organima ukaže na njih. Dodao je i da će se zalagati da trovanje pčela bude krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti.

Prof. dr Nada Plavša sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, koja je održala predavanje pod nazivom „Podaci o trovanju pčela u Republici Srbiji u periodu od 2007. godine do 2019. godine“, u izjavi za medije pre početka skupa istakla je da je pčela najkorisniji insekt koji je danas ugrožen.

Foto: PKV

„Jedno pčelinje društvo kada ugine, to je veliki gubitak iz razloga što pčelinja zajednica ima izuzetnu važnost kada je u pitanju oprašivanje i opstanak čoveka kao jedinke, s obzirom na izvor hrane i na život, odnosno na samu prirodnu sredinu. Gubici u Srbiji su veliki“, rekla je prof. dr Nada Plavša i dodala da je u Republici Srbiji, u prethodnih 12 do 13 godina, izgubljeno preko 10.500 pčelinjih društava. Ona je dodala još i da država izdvaja značajna finansijska sredstva i pomoć kroz subvencije povećanjem samih subvencija.

„Ove godine je odobreno i utrošeno preko 590 miliona dinara. Sa druge strane, mi imamo velike gubitke kroz samo trovanje pčela i ti gubici, ako pogledamo prethodni period, iznosili su gotovo preko milion evra. Štiteći pčele, mi štitimo sami sebe“, rekla je Plavša.

Porodica Vojka Milutinovića, proizvođača iz Pančeva, živi od pčelarstva koje je, kako je istakao u izjavi za medije, svake godine u sve većem problemu kada je u pitanju trovanje pčela, koja se dešavaju najviše u Vojvodini. On je dodao da veliki problem stvaraju i klimatske promene u poslednjih pet do deset godina, jer, kako je rekao, pčele još uvek nisu uspele da isprate, odnosno pomerio se prolećni ciklus i cela godišnja vegetacija za, kako je rekao, 30 dana.

Foto: PKV

„Budžet za pčelare je 2016. godine bio negde oko četiri miliona dinara, a krajem godine rebalansom budžeta reagovali smo sa dodatnih 10 miliona, pa je taj budžet rastao na 15, 20, 25, a sad sa zadovoljstvom mogu reći da ćemo u sledećoj godini najverovatnije imati dodatnih 30 miliona za pčelare Vojvodine“, rekao je Milorad Malić, pomoćnik Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Na skupu su učestvovali i Jelena Drobnjak, sekretar Udruženja poljoprivrede PKV, dr Gordana Radović, Dnevnik-Poljoprivrednik AD, Olivera Ivkov, šef Odseka veterinarske inspekcije Novi Sad Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Julkica Simić, šef Odseka za poljoprivredne savetodavne službe.

Izvor: PKV