Paradoks – 2,5 milijardi evra za razvoj ruralnih područja u EU otišlo u gradove

Hrana

Nova studija pokazuje da Zajednička poljoprivredna politika Evropske unije nepravedno pogoduje poljoprivrednicima iz bogatijih regiona, velikim zagađivačima i onima s najvećim poljoprivrednim gazdinstvima.

Zajednička poljoprivredna politika Evropske unije u sledećih sedam godina ima sjajan potencijal za doprinos održivom razvoju, ali potrebne su promene koje će pokrenuti taj potencijal. Trenutno ogromna potrošnja ZPP-a ne ide tamo gde je najpotrebnije, a daleko je više podrške potrebno ekološkim i klimatskim praksama. Poljoprivredni stručnjaci i nevladine organizacije odavno upozoravaju da više od jedne trećine proračuna EU-a troši neefikasno i zapravo deluje protiv Evropskog zelenog dogovora.

Foto-ilustracija: Unsplash (Gabriel Jimenez)

Zajednička poljoprivredna politika (ZPP) vodeća je politika poljoprivrede i najveća pojedinačna proračunska stavka u Europskoj uniji (EU), a poljoprivreda je presudna za postizanje ciljeva održivog razvoja, ali doprinos ZPP-a tome je neizvestan.

Naučni rad Mareja Skauna i saradnika na temelju analize velike količine podataka opravdava ovu kritiku, potvrđujući još jednom brojna naučna istraživanja. Njegov naučni rad jasno pokazuje pristranost i nepravednost isplata u korist poljoprivrednika iz bogatijih regiona, velikih zagađivača i onih s najvećim poljoprivrednim gazdinstvima. Na primer, 28,2 odsto svih direktnih plaćanja poljoprivrednicima koristi samo 2,2 odsto poljoprivrednih gazdinstava.

Stručna analiza raspodele 59,4 milijarde evra plaćanja za ZPP u 2015. godini pokazala je da trenutna potrošnja ZPP-a povećava nejednakost dohotka u poljoprivrednom sektoru, dok se manjim finansiranjem podupiru poljoprivredne i biološki raznolike poljoprivredne regione. Više od 24 milijarde evra direktne isplate ZPP-a za 2015. godine otišle su u regione u kojima su prosečni prihodi na farmama već iznad srednjeg dohotka EU, a 2,5 milijardi evra za ruralni razvoj otišlo je pre svega u gradska područja. Takođe, nedostaju efikasni pokazatelji praćenja učinaka.

„Ova studija još jednom dokazuje ono što smo govorili već godinama: uz to što nanosi štetu biološkoj raznolikosti i klimi, Zajednička poljoprivredna politika povećava nejednakost među poljoprivrednicima. Kako EU može prihvatiti da trećina njenog proračuna podupire moćnu manjinu i nagrađuje zagađivače nauštrb poljoprivrednika koji se brinu za prirodu? Zajednička poljoprivredna politika je razoren sistem koji treba hitno popraviti. Ako se taj problem ne reši, Evropski zeleni dogovor predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen neće biti obećani sjajni uspeh, već katastrofalni promašaj“, objasnio je Arijel Bruner iz organizacije BirdLife.

Za poboljšanje stanja, u novom istraživanju, preporučuje se preusmeravanje i bolje praćenje plaćanja Zajedničke poljoprivredne politike za ostvarenje ciljeva zaštite životne sredine, održivog razvoja i ruralnog razvoja koji su navedeni u novim ciljevima ZPP-a, koji bi podržali Evropski zeleni dogovor i zeleni oporavak od KOVID-19.

Izvor: Ekovjesnik