Pandemija – novi poziv za zaštitu životne sredine

Vesti | Srbija | Održivi razvoj

Kriza prouzrokovana virusom KOVID-19 dodatno je istakla značaj koji bi prihvatanje vrednosti Evropskog zelenog dogovora imalo za EU, Srbiju i Zapadni Balkan.

Ove godine Dan planete Zemlje proslavili smo u domovima, u izolaciji, zabrinuti nad time kako će svet izgledati nakon krize izazvane virusom.

Jedino sigurno u slici budućnosti je što će nam zdrava planeta sa zdravim ljudima biti potrebnija nego ikada.

Zato Svetski dan zaštite životne sredine obeležavamo zajedno – i slaveći i planirajući konkretne aktivnosti.

Foto: EU info centar

Klimatske promene, gubitak biološke raznolikosti i širenje pandemije šalju nam jasnu poruku: vreme je da popravimo naš odnos sa prirodom, jer kriza testira granice našeg sistema.

Najnovije istraživanje agencije Ipsos koje je sprovedeno u 14 zemalja, pokazuje da građani podržavaju mere vlada koje u periodu ekonomskog oporavka od pandemije predlažu borbu protiv klimatskih promena kao i okretanje ekonomskog modela načelima cirkularne “zelene” ekonomije, inovativnim “čistim” tehnologijama I načinima za otvaranje novih radnih mesta. Sada je trenutak za ambiciozne planove, više nego ikada ranije.

U okviru Evropskog zelenog dogovora, čiji je cilj da Evropa postane prvi klimatski neutralni kontinent do 2050, biće predložene mere u oblasti klime, energetike, cirkularne ekonomije, građevinarstva, mobilnosti, poljoprivrede, održivih lanaca ishrane, biodiverziteta i neutralizacije zagađenja. Angažman Srbije u postizanju ovih ciljeva mogao bi da pomogne ekonomiji i da otvori nova radna mesta.

Evropski zeleni dogovor (EU Green Deal) najavljen je kao unapređenje privrede ka održivoj ekonomiji. Fond za te aktivnosti trebalo bi skoristiti i za saniranje posledica pandemije izazvane virusom KOVID-19.

Evropska komisija predstavila je prvi „Evropski zakon o klimi i Strategiju biodiverziteta za 2030, novu industrijsku strategiju i akcioni plan za kružnu ekonomiju, strategiju „Farm to Fork“ („Od njive do trpeze“) i predloge za Evropu bez zagađenja. Procenjuje se da bi za postizanje trenutnih klimatskih i energetskih ciljeva za 2030. trebalo obezbediti 260 milijardi evra dodatnih ulaganja.

Potrebna je kompletna promena paradigme u ekonomskom razvojnom modelu i zemalja članica EU, a i kandidata za članstvo, integracija načela cirkularne ekonomije, u kojoj je upotreba prirodnih resursa smanjena, a recikliranje i ponovna upotreba materijala su podignute na viši nivo. Pred Srbijom je velika prilika da načini korak napred ka inovativnim zelenim tehnologijama.

Vlada Republike Srbije je 21. januara 2020. usvojila pregovaračku poziciju za Poglavlje 27, kao rezultat trogodišnjih napora koje su EU i države članice, poput Švedske, kontinuirano podržavale. U tom dokumentu zvanično su prepoznate ključne strateške odluke, pripremljeni implementacioni planovi za direktive EU i višegodišnji investicioni i finansijski plan. Za Srbiju je ključno usvajanje klimatskog zakona i strategije kao i revizija Nacionalno utvrđenih doprinosa, uz značajnu podršku Programa za razvoj Ujedinjenih nacija.

Obaveze prema smanjenju emisije ugljenika, zasnovane na snabdevanju čistom energijom i pametnim rešenjima za mobilnost, u interesu su građana Srbije, naročito mlađih, baš kao i energetska efikasnost zgrada i industrijskih pogona.

Srbija je suočena i sa izazovima u domenu upravljanja otpadom, pri čemu se količina otpada-ambalaže, građevinskog otpada povećava, a reciklaža ostaje na niskom nivou. Nekoliko pogona za upravljanje otpadom ispunjava savremene standarde ali većina otpada završava na ilegalnim ili nesanitarnim deponijama. Sve je izraženija potreba da se unapredi prikupljanje i razdvajanje otpada, kao i poveća reciklaža u industriji.

Zagađenje vazduha utiče i na javno zdravlje i na privrede zemalja regiona i šire. Osnovni uzroci su poznati: zastareli metodi proizvodnje energije, grejanje, saobraćaj. Poslednje studije pokazuju da je procenat smrtnosti usled zagađenja vazduha viši na Zapadnom Balkanu nego u EU. Ovo je povezano sa 16 termoelektrana sa pogonom na ugalj koliko ih ima u regionu, koje zagađuju više nego 250 termoelektrana sa istim pogonom u EU. Pušenje u zatvorenom prostoru i povezani zdravstveni rizici dodatno otežavaju situaciju.

Biodiverzitet i staništa u Srbiji su jedinstveni u Evropi i dom su velikom broju ugroženih vrsta. Budućnost je u zaštiti ovih ekosistema uz istovremenu promociju zelenih ekonomskih aktivnosti. Privredni rast regiona i očuvanje njegovog biodiverziteta moraju ići ruku pod ruku.

Foto: EU info centar

Kako kaže Sem Fabrici, ambasador EU u Srbiji, “svi naši projekti osmišljeni su i sprovode se u cilju pozitivnog uticaja na životnu sredinu i kvalitet života građana. EU je u proteklih 19 godina donirala oko 400 miliona evra u zaštitu životne sredine. Ovde je reč o bespovratnim sredstvima, ne o zajmovima.”

U oblasti kvaliteta vazduha, EU je instalirala 28 automatskih stanica za praćenje kvaliteta vazduha i namerava da ulaže još. Iz sredstava EU finansirani su sistemi za odlaganje otpada i filtraciju u termoelektrani Nikola Tesla, čime je emisija štetnih čestica u Obrenovcu smanjena čak šest puta. U februaru 2020. godine, kada je zagađenje vazduha u Srbiji prekoračilo sve propisane nivoe, EU je ponudila podršku i savetodavnu pomoć Srbiji, te je organizovala javne i TV debate. Prva Nacionalna strategija o kvalitetu vazduha je u pripremi.

EU finansirala je izgradnju savremenog regionalnog centra za preradu otpadnih voda u Subotici sa više od 20 miliona evra. U Dubokom (centralna Srbija) EU je sufinansirala regionalnu deponiju koju koristi devet opština, kapaciteta 80 tona otpada, što je rezultiralo smanjenjem pretnji po životnu sredinu i javno zdravlje. EU je u Šapcu ulagala u uklanjanje otpada, preradu otpadnih voda i sistem za odbranu od poplava. Pomogla je i razvoj sistema za upravljanje opasnim medicinskim otpadom na nacionalnom nivou.

Kada je u pitanju vodoprivreda, u Srbiji postoji akutna potreba za ulaganjima. EU je podržala izgradnju pogona za preradu otpadnih voda u Subotici, Šapcu, Leskovcu, Kuli i Vrbasu, kao i nadgradnju sistema za vodosnabdevanje u Požarevcu, Inđiji i mnogim drugim mestima. U toku je izrada prvog plana za upravljanje rečnim slivom u Srbiji, na čemu rade domaći i međunarodni stručnjaci.

EU podržava zaštitu biodiverziteta u okviru projekta Natura 2000, čiji je cilj zaštita ključnih oblasti za vrste biljaka i životinja i staništa obuhvaćene Direktivom o staništima i pticama. U Srbiji je registrovano 89 tipova staništa, 150 životinjskih vrsta iz aneksa EU Direktive o staništima kao i 116 vrsta ptica iz Aneksa I Direktive o pticama.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici kazao je: “U saradnji sa Vladom, civilnim društvom i javnim i privatnim sektorom, nastavićemo da informišemo građane o značaju životne sredine. Nećemo prestati da ulažemo za dobrobit građana Srbije. Moramo da štitimo, obnavljamo i finansiramo zeleni oporavak i tranziciju, zarad zdravlja i blagostanja svih građana.”

EU radi na informisanju o pitanjima životne sredine sa svim zainteresovanim stranama, i podstiče građane da budu agenti promene posredstvom kampanja kao što su “Pogledaj oko sebe, pokreni se”, kampanja sadnje drveća koja je pokrenuta u saradnji sa fondacijom Exit, podrška Green Festu i drugima, kao i kroz brojne diskusije i debate.

Preduzimanje mera za zaštitu životne sredine nivou može dovesti do velikih promena. U sedištu Delegacije EU u Srbiji već se sprovodi Zeleni plan: smanjena je upotreba papira i električne energije, kao i plastike za jednokratnu upotrebu. Promena kreće od svakog od nas!

Izvor: EU info