Pad potrošnje mesa u svetu i u Srbiji

Hrana

Foto: pixabay

Dok cene osnovnih namirnica poput žitarica i biljnih ulja vrtoglavo rastu, pandemija je imala veliki negativan uticaj na domaću, ali i svetsku mesnu industriju.

Prema poslednjem izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) Ujedinjenih nacija, tržište mesa u 2020. pretrpelo je pad cena, a najveći uticaj na to imala su ograničenja najvećih država uvoznica mesa usled ekonomske recesije, otežanog transporta, pada potrošnje, ali i rasta domaćih zaliha.

Često se na stranicama Agrokluba pisalo o problemima Nemačke sa plasmanom svinjskog mesa, potrošnji i porezu na uzgoj, protestima Poljaka zbog uvoza istog, svinjskoj kugi koja je jednako pogodila i Aziju i Evropu. Sve ovo se uzročno-posledično održava i na tržište Srbije.

Kako je kod nas?

Najviše zbog zatvaranja ugostiteljskog sektora, zabrane velikih proslava poput svadbi i raznih veselja, gde bi se najviše mesa i mesnih proizvoda i plasiralo, zabeležen je pad potrošnje od 20 odsto, rezultati su PKS-a.

„Padom prometa u restoranima, smanjuje se i nabavka robe. Sa malim proizvođačima se mora raditi tako da se poruče veće količine, ali je to teško skladištiti, čuvati, jer roba može da se pokvari“, izjavio je ranije za Agroklub ugostitelj Filip Borjanović.

Dok je u prvoj polovini godine zabeležen veliki uvoz mesa, naročito iz Nemačke, pa onda pad cena svinja, jagnjadi, ali i junadi žive vage, u drugoj polovini prošle godine rasle su cene mesa u mesarama, ali ne i potrošnja.

Povrh svega toga, smanjene su ukupna davanja iz budžeta poljoprivrede Srbije za subvencije iz oblasti prerade i marketinga poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i proizvoda ribarstva, sa oko pet miliona na 500.000 dinara.

Izvor: Agroklub