Pad populacije migratornih riba u Evropi od čak 93 odsto od 1970. do 2016.

Mnoge vrste migratornih riba nalaze se na listi kritično ugroženih ili im preti opasnost da to postanu. Vrste koje radi mresta ili ishrane menjaju svoje stanište direktno su pogođene izgradnjom MHE, brana, prepreka i kanala koje stvaraju ljudi, a koje narušavaju prirodni tok reke. Na taj način, migratorni putevi se prekidaju, a njihov životni ciklusi ostaju nedovršeni.

Foto-ilustracija: Pixabay

Donekle smo mogli da pretpostavimo da sve ono što se dešava na našim rekama ima ozbiljan negativan uticaj na populacije ali podaci koji su objavljeni u okviru prvog indeksa migratonih vrsta riba mogu se opisati kao šokantni, uznemirujući, zabrinjavajući… Naime, Svetska fondacija za zaštitu migratornih vrsta riba, objavila je izveštaj u kojem su sumirani podaci o populacijama u periodu od 1970. do 2016. godine na području Evrope i Južne i Severne Amerike. Najveći pad populacija zabeležen je upravo u Evropi – čak 93 odsto!

Ovaj poražavajući rezultat, čovek je postigao svojim ponašanjem i željom da menja prirodu samo u svoju koristi za svega 46 godina. Sveobuhvatno za navedena tri kontinenta, rezultat je da su se populacije slatkovodnoh migratornih riba smanjile u proseku  za 76 odsto, za navedeni period. 

Migratorne slatkovodne ribe su ključna karika u lancu ishrane i igraju važnu ulogu u stvaranju zdravih rečnih ekosistema. Nestanak ili drastično smanjenje populacija riba u vodotoku dovodi do smanjenja koncentracije neorganskog i organskog đubriva u vodama. To dalje ima za posledicu propadanje populacija biljnog planktona, što vodi smanjenju dostupne količine hrane i kiseonika u vodi. Kao krajnji rezultat, dobijamo drastično manju brojnost, ali i prosečnu veličinu jedinki u odnosu na prirodne razmere. U najgorem slučaju, dolazi do potpunog nestajanja živog sveta u vodotoku.

Upravo taj scenario nas očekuje ukoliko se nastavi trend rasta nezasitih apetita investitora koji na rekama grade male hidroelektrane, upozorava Centar za zaštitu i proučavanje ptica iz Crne Gore. Grade ih uprkos apelima struke da je šteta koju prave nemjerljiva za prirodu i kvalitet života ljudi koji direktno zavise od reke.

Građani Crne Gore, za razliku od drugih zemalja gde je moguće birati iz kog izvora želite da trošite struju, primorani su da kroz mesečne račune subvencionišu kontroverzne projekte izgradnje MHE. Hteli ili ne, osim investitora i onih koji im to dozvoljavaju, u ovom zločinu prema prirodi svi učestvuju. Zbog toga je na svima nama dodatna odgovornost da pokušamo da sprečimo dalju devastaciju i pomognemo borbu za očuvanje naših reke, apeluje CZIP.

Izvor: CZIP