Pad kvaliteta zemljišta ugrožava blagostanje ljudi

Foto-ilustracija: Pixabay

Pogoršavanje kvalitativnih karakteristika zemljišta podriva blagostanje dve petine čovečanstva, povećavajući rizike od migracija i konflikta, otkrila je najsveobuhvatnija globalna procena ovog problema do sada. Njime je pogođeno više od 3,2 milijarde ljudi, te je jedan od najvećih izazova za zaštitu životne sredine.

Svesnost o alarmantnosti situacije probudilo je prošlogodišnje upozorenje naučnika da se u toku godinu dana, zbog neodrživih poljoprivrednih praksi, izgubi 24 milijarde tona plodnog tla.

Istraživanje o degradaciji zemljišta sprovela je Međuvladina naučno-politička platforma o biodiverzitetu i ekosistemu (IPBES – Intergovernmental Science-Policy Platform on Biodiversity and Ecosystem Services), sa sedištem u Bonu, u Nemačkoj. Odobrilo ga je 129 nacionalnih vlasti, a za njegovo sprovođenje bilo je potrebno 3 godine i učešće više od 100 naučnika.

Studija je imala za cilj da obezbedi globalnu bazu znanja o pretnjama koje su manje poznate od klimatskih promena i gubitka biodiverziteta, iako je „novootkrivena“ tesno povezana i sa jednom i sa drugom. Rezultati su objavljeni tek nedavno, ali već imaju veliki ekonomski i društveni uticaj. Svoja otkrića istraživači su utemeljili na preko 3 hiljade naučnih, vladinih, domaćih i lokalnih izvora.

Izveštaj, podržan od strane Ujedinjenih nacija, naglašava hitnu potrebu potrošača, kompanija i vlada da smanje prekomernu potrošnju, naročito govedine, i da se poljoprivrednici uzdrže od izrabljivanja šumskih i močvarnih kapaciteta.

Foto-ilustracija: Pixabay

Naučnici su procenili i uticaj gubitka vegetacije, krčenja šuma, isušivanja močvara, konverzije travnjaka, širenja urbane sredine i zagađenja – na ljudsko zdravlje, bogatstvo i sreću. Izračunali su kako troškovi degradacije zemljišta iznose više od 10 odsto svetskog godišnjeg bruto društvenog proizvoda.

Jedno od saznanja ticalo se i geopolitičkih implikacija opadanja kvaliteta zemlje. Autori izveštaja naveli su dokaze za snažnu vezu degradacije tla sa migracijama i društvenom nestabilnošću. Godine ekstremno niske količine padavina u sušnim oblastima povezane su sa povećanjem nasilnih sukoba za 45 odsto.

Prema naučnim proračunima, u zavisnosti od aktivnosti država u borbi protiv klimatskih promena i pada vrednosti zemljišta, između 50 i 700 miliona osoba biće iseljeno iz svojih domova do 2050. Najgore pogođena područja su najverovatnije južni Irak, Avganistan, podsaharska Afrika i južna Azija.

Kako bismo se suprotstavili ovom zabrinjavajućem trendu, istraživači pozivaju na saradnju ministarstava koja bi podstakla održivu proizvodnju i eliminisala poljoprivredne subvencije koje promovišu degradaciju tla. Apeluju i na potrošače da smanje otpad i budu pažljiviji oko izvora namirnica koje jedu. Povrće je mnogo manje štetno po prirodno okruženje od govedine. Poljoprivrednici treba da budu ohrabreni da povećaju produktivnost, umesto da zauzimaju nova prostranstva.

Saveti upućeni preduzećima i vladama su da ulože napore u pravcu rehabilitacije zemljišta. Ekonomske dobiti od ovog procesa bile bi deset puta više u odnosu na izdatke, a tri puta u slučaju nepreduzimanja bilo kakvih aktivnosti očuvanja.

Pesimistični zaključak učesnika je da – ako ne počnemo odgovornije da se ophodimo prema sopstvenoj planeti, menjajući način života, potrošačke navike i eksploataciju zemlje, pre ili kasnije, dovešćemo je do propasti.

Jelena Kozbašić