Ova zima je najtoplija na evropskom kontinentu ikada!

Prema rezultatima merenja evropske službe za klimatske promene Kopernikus, ova zima (od decembra 2019. do februara 2020. godine) je najtoplija zabeležena do sada u Evropi.

Foto-ilustracija: Unsplash (John Bowe)

Blaga zima, posebno izražena na severu i istoku kontinenta, donela nam je prosečnu temperaturu za gotovo 1,4 °C višu u odnosu na prosečnu temperaturu tokom istog posmatranog perioda u 2015. i 2016. godini. Zima te godine sada je pala na drugo mesto najtoplijih uprkos tome što je temperaturu „zagrevao“ i uticaj globalnog atmosfersko-okeanskog fenomena El Ninjo.

Iza nas je najtopliji januar na planeti, a sličan trend je nastavljen i u februaru. To je, prema dostupnim podacima, drugi najtopliji februar globalno. Na tronu je i dalje februar 2016. godine, za 0,1 °C topliji u odnosu na ovaj. Temperature su bile za 0,8 °C više u odnosu na prosek temperatura izmerenih tokom februara od 1980. do 2010. godine.

Temperaturne anomalije na našem kontinentu su nešto izraženije, te je februar 2020. godine u Evropi za čak 3,9 °C „vreliji“ u poređenju sa prethodno pomenutim referentnim vremenskim opsegom (1980-2010).

Meteorolozi su u prva dva meseca 2020. godine u finskoj prestonici Helsinkiju izmerili prosečnu temperaturu koja je bila za 3,9 odnosno 4,7 °C za prosečnu temperaturu tokom istog meseca od 1981. do 2010. godine. Na udaru otopljenja su se našla i nemačka ledena vina s obzirom na to da nijedna od regija u toj zemlji nije imala temperaturu od bar -7 °C koja je neophodna za berbu grožđa namenjenog za proizvodnju te vrste pića.

Kopernikus je ranije saopštio i da su poslednjih pet godina zapravo spada u najtoplijih pet. Temperatura je skočila za između 1,1 i 1,2 °C iznad temperature u predindustrijskoj eri. Decenija između 2010. i 2020. godine je takođe bila najtoplija od početka merenja.

Sadašnjim tempom emisije štetnih gasova, i posledičnih klimatskih promena, Zemlja bi mogla da se zagreje za četiri do pet stepeni Celzijusa do kraja veka, upozoravaju pojedini naučnici i podsećaju da je Pariskim sporazumom propisano ograničenje od maksimum dva stepena Celzijusa. Ipak, topla zima u Evropi je i rezultat prirodnih faktora kolebanja klime, a ne isključivo razornih aktivnosti savremenih ljudi.

Jelena Kozbašić