Otvoreno pismo za Energetsku zajednicu i Evropsku komisiju – protiv gradnje MHE u BiH

Zbog uništavanja reka Bosne i Hercegovine koje je izazvano gradnjom malih hidrocentrala upućeno je Otvoreno pismo Energetskoj zajednici i Evropskoj komisiji, koje je potpisalo 29 udruženja iz cele države.

Pismo je od posebnog značaja u svetlu nedavnog reagovanja Sekretarijata Energetske zajednice na odluku Parlamenta Federacije BiH o zabrani reka i zabrani gradnje malih hidroelektrana.

Pismo prenosimo u nastavku:

„Iako je Bosna i Hercegovina tokom svoje istorije oskudevala u mnogo čemu, u jednom je pogledu obdarena itekakvim bogatstvom: obiluje vodom. Ova mala zemlja (s oko tri miliona stanovnika na površini nešto većoj od 51.000 km2 i) šesta je u Evropi po vodenom bogatstvu. Većina bosanskohercegovačkih reka izvire u srcu Dinarida i, jureći ka dolinama i ravnicama, u kamenu ovih planinskih lanaca urezuje kanjone čudesne lepote. Dragocene reke i potoci oduvek su narodu BiH i hlebi ruže – ne samo da su omogućile opstanak i razvoj brojnih zajednica, nego ih hranile i vanrednom lepotom.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ramiz Dedaković)

Sad se ovo blago nemilosrdno pljačka i nepovratno uništava. Reke Bosne i Hercegovine su u velikoj opasnosti. Privatni investitori, uglavnom iz BiH, ali i iz Evropske unije, već su širom zemlje izgradili ili grade stotine malih hidroelektrana. Ruše se i kasape drevne šume, razaraju kanjoni oblikovani hiljadama godina. Rečna korita nekad bogata florom i faunom sad su suva, a ionako osiromašene ljudske zajednice lišene izvora života i lepote.

Devastaciji neukroćenih reka doprinose, nažalost, delovanje Energetske zajednice i selektivni pristup direktivama Evropske unije – utoliko što se obaveze BiH u pogledu energije iz obnovljivih izvora ne temelje na širem okviru EU za zaštitu prirode. Da bi se sprečila zloupotreba, koja se mogla i morala predvideti, obaveze u pogledu stroge zaštite prirode morale su biti sastavni deo obaveza u pogledu energetske tranzicije. Treba napomenuti i to da Strategija EU za Zapadni Balkan iz 2018. godine ne sadrži preporuke za zaštitu životne sredine.

Kako stoje stvari, Bosna i Hercegovina je po odredbama ugovora s Energetskom zajednicom obavezna da do 2020. godine iz obnovljivih izvora osigura 40 odsto svoje ukupne energetske potrošnje. Poređenja radi, Sloveniji – prosperitetnoj članici EU – postavljen je cilj od 25 odsto u istom roku. Koliko god cilj povećanja udela obnovljivih izvora energije sam po sebi bio opravdan, vlasti BiH, notorne po zanemarivanju okoline, iskoristile su ga da aktivno potpomognu privatna ulaganja u male hidroelektrane. Taj posao je vrlo unosan i bez rizika: etiketa obnovljivog izvora energije omogućava državi da projekte MHE subvencionira garantujući im narednih 12 do 15 godina otkup ukupno proizvedene energije po za njih najpovoljnijoj ceni. Sve se to finansira iz doprinosa za obnovljive izvore energije koji plaćaju svi registrovani potrošači električne energije u BiH.

Male hidroelektrane, međutim, nisu izvor održive i obnovljive energije, nego izvor nepopravljive štete koju trpe reke, lokalne zajednice, biljni i životinjski svet i bioraznolikost. Naročito kod nas: zato što zakonodavstvo BiH nema ključne instrumente i mehanizme za zaštitu prirode. U domaće zakone i propise nikad nije ugrađena Okvirna direktiva EU o vodama, kao ni direktive EU o pticama i staništima. Uz to je zaštićeno tek 2,28 odsto državne teritorije, što je procenat najniži u Evropi i među najnižima u svetu. Institucije za zaštitu životne sredine namerno su ostavljene s nedovoljno ljudskih i finansijskih resursa. U pogledu ekoloških učinaka BiH je redovno poslednja u Evropi, a vitalnost ekosistema BiH u stravičnom stanju. Haotičnost zaštite okoline u zemlji rezultira velikim, čak i sistemskim uništavanjem prirode – a bez ikakvih sankcija.

U slučaju malih hidroelektrana, na delu je spoj manjkavog pravnog okvira, onesposobljenog inertnog mehanizma institucionalne kontrole i jakih veza između izvesnih poslovnih klanova i stranačkih elita. To je proizvelo masovnu gradnju MHE bez imalo obzira prema učinku na društvo i životnu sredinu. Građevinske dozvole se u pravilu izdaju na temelju friziranih ekoloških studija. Javni interes lokalnih zajednica i cijelog bh. društva aktivno se zanemaruje i ljudima uskraćuje učešće u procesima donošenja odluka. Kad male hidroelektrane počnu s radom, vlasti ih više ne nadziru, pa se krše čak i postojeći oskudni propisi o biološkom minimumu. Tako male hidroelektrane redovno isušuju stotine kilometara rečnih korita, ubijaju sav biljni i životinjski svet, a lokalnim zajednicama se ograničava pristup vodi.

Situacija će se još više pogoršati usvajanjem novih smernica izrađenih uz podršku niza međunarodnih agencija na čelu s Nemačkom agencijom za međunarodnu saradnju (GIZ). Državne institucije trenutno pripremaju uključivanje tih smernica u domaće zakonodavstvo. A kad se to dogodi, čak ni reke u ono malo naših nacionalnih parkova neće biti sigurne od izgradnje hidroelektrana.

Širom zemlje se ljudi dižu da spasavaju svoje rijeke. Seljani danonoćno stražare i naoružani isključivo hrabrošću staju pred buldožere, na sve strane se skuplja novac za pravnu borbu, aktivisti se zalažu za momentalnu i trajnu zabranu izgradnje hidroelektrana. Zemlja koja se obično navodi kao primer unutrašnjih sukoba i napetosti sad ujedinjeno pruža otpor uništavanju svog blaga, jedinog dosad uglavnom netaknutog brutalnom privatizacijom javnih dobara koja se vrši u poslednje tri decenije.

Mi stoga ostajemo jedina odbrana naših reka i njihovog životnog sveta, a zbog toga su mnogi od nas svakodnevno izloženi nasilju i pretnjama – kako investitora tako i vladinih institucija. Ne tražimo zaštitu, a ni novčanu ni moralnu podršku, nego nas posvećenost zaštiti prirode obavezuje da Evropsku uniju i Sekretarijat Nekog napretka ima – Predstavnički dom Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovina je 23. juna 2020. godine usvojio zaključak o potpunoj zabrani malih hidroelektrana. No to je tek početak i pred nama je dug put: male hidroelektrane niču i širom Republike Srpske, a i ova odluka Parlamenta FBiH se lako u praksi može obezvrediti. Energetske zajednice upozorimo na ovo pustošenje zajedničke evropske životne sredine.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ramiz Dedaković)

Smatramo svojom dužnošću da narode i države Evrope upozorimo: prirodnoj baštini zajedničkoj celom ovom kontinentu nanosi se nepopravljiva šteta, za šta su bar delom odgovorni parcijalno sprovođenje zelenih politika EU i neuvažavanje brojnih problema u vezi sa strateškim procenama stanja okoline, procenama uticaja na životnu sredinu i procesom javnih rasprava o projektima malih hidroelektrana. Politike se ne bi smele planirati bez razumevanja lokalnih specifičnosti i bez poštovanja načela klimatske pravde i pravde za životnu sredinu, kao jedinog globalno prihvatljivog odgovora na klimatsku krizu. Koliko god trenutne politike bile opravdane i potrebne, njihovo selektivno sprovođenje govori nam da smo mi svejednako nevažna periferija Evrope i da je naša okolina bitna samo za potrebe eksploatacije.

Ovo razaranje se može zaustaviti ukoliko vi preuzmete odgovornost i svoje politike revidirate imajući u vidu specifičnosti ove države:

– U Ugovor o Energetskoj zajednici uključite Direktive o vodama, pticama i staništima, te zahtevajte njihovu punu primenu kako bi se smanjio učinak hidroenergetskih projekata;
– Izuzmite male hidroelektrane iz kategorije obnovljivih izvora energije;
– Isključite male hidroelektrane iz programa subvencija i državne pomoći;
– Revidirate ciljeve za obnovljive izvore energije i ustanovite programe finansiranja energetske tranzicije prilagođene potrebama i mogućnostima društva i okoline BiH.

Ovi su koraci od značaja za celi region, naročito za Srbiju i Albaniju, gde se naši saborci, čuvari reka, iz dana u dan hrabro bore za svoje reke.

Mi, čuvari reka, preuzeli smo svoj deo odgovornosti.

Krajnje je vreme da i vi preuzmete svoj.“

Izvor: Energetika.ba