Otkrivena bakterija koja se hrani radioaktivnošću

Nuklearna energija

Foto-ilustracija: Pixabay

Naučnici su nedavno otkrili bakteriju Candidatus Desulforudis audaxviator (CDA)  koja se hrani energijom nastalom usled hemijskih reakcija u prirodno radioaktivnim mineralima.

Kako piše u studiji koju je objavio list ISME, ovaj mikroorganizam živi u vodenim česticama zarobljenim u stenama duboko u zemlji, a po prvi put je otkriven u rudniku zlata u Južnoj Africi. Ubrzo nakon prvog otkrića, bakterija CDA pronađena je u rudnicima u Aziji i Americi, a naučnici su  započneli opsežna ispitivanja ovog neobičnog organizma.

Tri navedena lokaliteta poslužila su istraživačima da se bliže upoznaju sa novootkrivenom bakterijom, a najpre su želeli da utvrde na koji način su se ove bakterije prilagodile različitim životnim uslovima.

Iako su naučnici očekivali velike razlike u genomu, na njihovo iznenađenje, genomi bakterija CDA uzetih iz Azije, Amerike i Afrike, bilo su gotovo identični. Otuda su zaključili da se genom ovih otpornih mikroorganizama, uprkos radijaciji kojoj su neprestano izloženi, nije promenio 175 miliona godina.

Naročito ih je zaintrigiralo na koji način je CDA odolela evoluciji, tako svojstvenoj za bakerije, budući da se pojedine vrste, poput Ešerihije Koli, menjaju neverovatnom brzinom pa čak postaju otporne na antibiotike.

Istraživači iz Bigelou laboratorije za proučavanje okeana u SAD-u želeli su da otkriju šta je to što ovaj maleni organizam čini tako otpornim na promene. Oni su pošli od hipoteze da bakterije CDA imaju poseban mehanizam koji štiti njihov genom od mutacije.

Naime, do mutacija dolazi usled replikacije DNK koju izvode DNK polimeraze. Moguće je da ove bakterije imaju izuzetno precizne polimeraze koje ne mogu da naprave grešku, ili pak nekakav mehanizam koji popravlja grešku ukoliko do nje dođe.

Ovo otkriće svakako je dagoceno za genetičare i biotehnologiju jer se može koristiti za DNK dijagnostiku i gensku terapiju.

I još nešto, budući da su u stanju da prerade radioaktivne supstance, uz pomoć ovih mikroba mogli bismo da umanjimo nuklearni otpad ili da ga se u potpunosti otarasimo. Ipak, sve je još uvek pravi izazov za naučnike, a koristi koje možemo imati od ovih, i njima sličnih organizama, biće poznate tek nakon daljih ispitivanja.

Za podzemne mikroorganizme se, kako piše list ISME, do pre 30 godina nije ni znalo, a danas je procenjeno da čine oko 10 odsto ukupne svetske biomase. U toku su intenzivna istraživanja ovog nepoznatog sveta čiji je biodiverzitet još uvek misterija, a nova zapanjujuća otkrića u ovoj oblasti tek možemo da očekujemo.

Milena Maglovski