Osam novih opština u Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji dobija kontejnere za reciklažu staklene ambalaže

Vesti | Region

Foto-ilustracija: Pixabay

Nakon što je u decembru 1.000 kontejnera za reciklažu staklene ambalaže počelo da pristiže u region, projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“ proširen je na još osam opština u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

Kontejneri će, osim u Somboru, Nišu, Bihaću, Novom Travniku, Štipu i Ilindenu, biti raspoređeni i u Kragujevcu, Varvarinu, Konjicu, Ilidži, Skoplju, Bitolju, Đevđeliji i Tetovu. Kompletna oprema biće postavljena do kraja marta, u gradskim jezgrima, ugostiteljskim objektima, kao i u prigradskim naseljima.

Jedan od glavnih ciljeva projekta, koji je pokrenula Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju – GIZ, u saradnji sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak, je da se u ovim opštinama poveća količina sakupljene staklene ambalaže za 20 odsto i postigne isplativost reciklaže stakla. Uz finansijsku podršku Apatinske pivare i Nemačke razvojne saradnje, u ukupnoj vrednosti od 300.000 evra, Sekopak i NALED će Nišu dodeliti 300 reciklažnih kontejnera, Somboru 150, Kragujevcu 120, dok će građani Varvarina na raspolaganju imati 30 kontejnera.

„Proširenjem projekta na nove opštine, više od 500.000 stanovnika Srbije odnosno 1,5 miliona u tri zemlje će dobiti priliku da iskorišćenu staklenu ambalažu odlaže u reciklažne kontejnere, u blizini svojih domova, i na taj način doprinese zaštiti životne sredine. Sav stakleni ambalažni otpad je reciklabilan – u kontejnere mogu da se odlažu staklene boce, tegle, staklene bočice od kozmetike i parfema. Ipak, treba imati u vidu da neke vrste stakla, poput automobilskog, laboratorijskog, vatrostalnog stakla ili ogledala, ipak nisu pogodne za reciklažu, te odlaganje takvog materijala treba izbegavati. Svakako će, paralelno sa postavljanjem infrastrukture, biti sprovedena i edukacija javnosti o važnosti reciklaže“, objašnjava Violeta Belanović Kokir, generalna direktorka Sekopak-a.

Foto-ilustracija: Pixabay

U Srbiji se reciklira tek 44 odsto staklene ambalaže, u Severnoj Makedoniji 30 odsto, a u Bosni i Hercegovini 12 odsto, što je nedovoljno za uspostavljanje isplativog sistema reciklaže na Zapadnom Balkanu. S obzirom na to da u regionu ne postoje reciklažni pogoni, staklena ambalaža mora da se izvozi i to je dodatni trošak za operatere ambalažnog otpada, a posledica ovakvog sistema je to što većina korišćene staklene ambalaže završi na deponijama ili ilegalnim odlagalištima, gde staklu treba više od 5.000 godina da se raspadne.

U okviru projekta, za lokalne samouprave će biti pripremljen i Vodič za uspostavljanje efikasnog i ekonomski isplativog sistema upravljanja staklenom ambalažom, a cilj projekta je i da doprinese poboljšanju primene zakona i uredbi u oblasti zaštite životne sredine što je, takođe, direktan doprinos daljem pridruživanju EU i usklađivanju pravila i propisa Srbije kao pretpristupne zemlje EU.

Projekat se sprovodi u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini, u okviru programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom – develoPPP.de koji finansira Nemačko Savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj, a implementiraju ga NALED, Regionalna razvojna agencija Hercegovine (REDAH) i Zajednica jedinica lokalnih samouprava (ZELS) iz Severne Makedonije.

Kako je Niš najveći grad  u Srbiji u kojem se sprovodi ovaj projekat, zamenica gradonačelnice Dušica Davidović je početkom meseva izrazila zahvalnost partnerima i istakla da je izuzetno važna činjenica da kontejneri neće biti postavljeni samo u gradskom jezgru nego i u seoskim područjima.

„Grad Niš će pružiti maksimum pri edukaciji i podizanju svesti građana o benefitima reciklaže staklene ambalaže“, rekla je zamenica gradonačelnice Niša.

O rasporedu lokacija tri stotine kontejnera u Nišu i operativnom upravljanju procesom prikupljanja staklene ambalaže rukovodiće JKP „Medijana“, Niš.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović se sredinom januara sastala sa predstavnicima NALED-a sa kojima je razgovarala o aktivnim projektima u oblasti zaštite životne sredine, kao i o modelima buduće saradnje.

Na sastanku je tada iznet predlog NALED –a za uspostavljanje održivog sistema sakupljanja i reciklaže ambalaže, izradom studije za upravljanje ambalažnim otpadom i depozit studije u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine.

Sagovornici su razmenili mišljenja o uređenju sistema naknada u oblasti zaštite životne sredine, podršci jedinicama lokalne samouprave i konceptu cirkularne ekonomije, kao jednom od prioriteta čijoj je implementaciji NALED zainteresovan da doprinese.

Energetski portal