ORCA: Priroda u službi poljoprivrede

Predstavljamo

Foto: ORCA

U razgovoru sa Elvirom Burazerovićem, direktorom nevladine organizacije ORCA, saznali smo šta je sve potrebno da uradimo kako bi naša poljoprivreda bila održiva, šta ORCA preduzima u tom sektoru i kakve su posledice po prirodu ukoliko ne promenimo naš način vođenja poljoprivrednih gazdinstava

Budući da poljoprivreda u velikoj meri zavisi od usluga koje pružaju ekosistemi, kroz održivu poljoprivredu teži se smanjenju negativnih antropogenih uticaja na životnu sredinu, pomoću efikasnog korišćenja, očuvanja i unapređenja kvaliteta prirodnih resursa. Očuvani prirodni resursi i unapređen kvalitet životne sredine u održivim sistemima proizvodnje na usluzi su ne samo sadašnjim, već i budućim generacijama. Održiva poljoprivredna proizvodnja podrazumeva da poljoprivrednici aktivno učestvuju u procesu donošenja odluka i imaju konkretne koristi od ekonomskog razvoja, dobre uslove za rad i dobre cene za svoje poljoprivredne proizvode.

Tradicionalna poljoprivredna proizvodnja jeste vid održive poljoprivrede i ona je dugo bila široko zastupljena ne samo u Srbiji, već i u većem delu Zapadnog Balkana. Zatim je uvedena upotreba mehanizacije, đubriva, pesticida, antibiotika, tako da se uz manje utrošenog vremena moglo proizvesti više hrane. Sada se sve više dovodi u pitanje kvalitet hrane proizvedene na ovakav način, a sam proces intenzivne poljoprivredne proizvodnje zagađuje zemljište, vodu i vazduh.

Foto: Pixabay

– Tradicionalna poljoprivredna proizvodnja održala se u nekim delovima Srbije, naročito kada je u pitanju stočarstvo. Sa druge strane, mnogi zemljoradnici polako se okreću organskoj ili drugim vidovima održive proizvodnje, jer se postepeno kreira tržište za njihove proizvode. Tržište naravno kreiraju potrošači, a dužnost civilnog sektora jeste da upravo potrošačima, odnosno svim građanima, predstavi stvarno stanje stvari i da utiče na donosioce odluka da obezbede ambijent u kojem se može proizvoditi zdrava hrana u zdravoj životnoj sredini. Upravo na tome radi ORCA sa partnerskim organizacijama kroz svoje projekte. Bavimo se istraživanjem, detektujemo probleme, predlažemo rešenja koja predstavljamo donosiocima odluka i tražimo bolja rešenja za ljude, životinje i životnu sredinu. Cilj nam je da građanima prenesemo informacije, a oni su ti koji kreiraju tržište i tako zajedno kreiramo prostor za razvoj održive poljoprivredne proizvodnje – kaže Elvir.

BROJEVI I ČINJENICE O PRIRODI

  Za proizvodnju jednog kilograma pšenice potrebno je oko 1300 litara vode, pa je za proizvodnju jednog parčeta hleba od 30 grama potrebno oko 40 litara vode (za sirovinu i procesnu obradu)

  Ako se na to parče hleba stavi parče sira od 10 grama to onda zajedno u proizvodnji traži oko 90 litara vode. (Svetska konferencija o vodama, 2008)

  Brojnost ptica koje najčešće naseljavaju poljoprivredna staništa opala je za gotovo 50 odsto u poslednjih 30 godina (Pan-evropska zajednička šema za monitoring ptica, 2013)

  Planeta Zemlja će do polovine ovog veka izgubiti i do 50 odsto divljih vrsta biljaka i životinja (Biological Extinction Conference, 2017)

  18 odsto emitovanih gasova staklene bašte prouzrokovano je intenzivnim uzgojem stoke – što je više nego što emituje saobraćaj (Organizacija UN za hranu i poljoprivredu – FAO, 2006)

Priroda u službi poljoprivrede, tačnije koncept „poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti” jeste grana održive poljoprivrede u kojoj se naročita pažnja poklanja zaštiti prirode i biodiverziteta. Poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti je osmišljena tako da štiti prirodu i biodiverzitet, a ujedno omogućava održivu proizvodnju hrane i razvoj ruralnih zajednica. Elvir nam je dao svoje mišljenje o ovom konceptu.

– Veoma je važno da poljoprivrednici u Srbiji i u zemljama Zapadnog Balkana razumeju i počnu da primenjuju ovaj koncept, jer on podrazumeva očuvanje tradicionalnih poljoprivrednih sistema, u šta uglavnom spadaju i naše farme male i srednje veličine. Koncept funkcioniše tako što poljoprivrednici u svoje prakse uvode male promene, koje ne ometaju proizvodnju a podstiču zaštitu prirode. Poljoprivrednik na ovaj način, štiteći prirodu, obezbeđuje sebi korišćenje besplatnih usluga prirode, kao što su oprašivanje, sprečavanje erozije, prirodna regulacija brojnosti insekata koji mogu naneti štetu usevima i mnoge druge. Tako i poljoprivrednik i priroda i životinje mogu da prosperiraju – objašnjava Elvir.

Poljoprivreda je jedan od glavnih emitera gasova sa efektom staklene bašte. Iz razgovora sa gospodinom Burazerovićem saznali smo da je u periodu između 2001. i 2011. godine globalna emisija gasova iz sektora stočarstva i proizvodnje useva porasla za 14 odsto. Metan se emituje u najvećoj meri iz stočarske proizvodnje. U Evropi je poljoprivreda doprinela emisiji ovih gasova za 10 odsto.

Foto: ORCA

– U Srbiji je 65 odsto teritorije pokriveno poljoprivrednim zemljištem i kao takva predstavlja jedan od glavnih stubova ekonomskog razvoja zemlje. Sa dobrom poljoprivrednom politikom očekuje se da će poljoprivreda u Srbiji imati značajnu ulogu u ekonomskom razvoju zemlje ali i u smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte kroz unapređivanje poljoprivrednih praksi. Od 2000. godine svedoci smo nekoliko ekstremnih perioda suša i poplava u Srbiji koje su nanele značajne štete i gubitke u vrednosti većoj od 5 milijardi evra a više od 70 odsto gubitaka nastalo je usled suše i visokih temperatura. Ruralne zajednice su naročito pogođene ovakvim događajima.

U septembru 2016. godine u Srbiji je iniciran još jedan projekat usmeren na razvoj strategije i akcionog plana za klimatske promene na nacionalnom nivou koji je takođe finansirala Evropska unija. Očekuje se da ovaj projekat razvije nacionalni strateški i zakonodavni okvir koji bi definisao prioritetne mere redukcije emisije gasova sa efektom staklene bašte kao i da identifikuje odgovorne institucije za sprovođenje ovakvih mera.

Cilj Evropske unije je da poljoprivreda bude održiva i konkurentna, a Strategija Evropske unije o biodiverzitetu ima za cilj da do 2020. godine zaustavi gubitak biodiverziteta i s tim u vezi ekosistemskih usluga. Iz tog razloga u Evropskoj uniji postoje različiti finansijski podsticaji za poljoprivrednike koji su sa jedne strane orijentisani ka tržištu, odnosno zadovoljavaju potražnju potrošača, a sa druge strane, čuvaju prirodu, biodiverzitet i zdravlje i dobrobit životinja.

Foto: ORCA

VEZA IZMEĐU INTENZIVNE POLJOPRIVREDE I NESTANKA NEKIH VRSTA PČELA

Naučnici sa Univerziteta u Oklandu (Novi Zeland) sproveli su studiju kako bi utvrdili vezu između intenzivne poljoprivrede i nestanka domaćih vrsta pčela. Naime, naučnici su zasadili dve livade poljskim cvećem: jednu u okolini zemljišta na kom se obavlja intenzivna poljoprivreda, a drugu u okolini zemljišta gde je poljoprivreda manjeg obima. Posle izvesnog vremena, primetili su da se populacija pčela koje su posećivale prvu livadu smanjila za 90 odsto. Ova studija je pokazala da pčelama nije potreban potpuno neizmenjen predeo da bi preživele i nastavile da oprašuju biljke, ali im jesu potrebni delovi prirodnog staništa. Ovi delovi prirodnog staništa, danas gotovo da ne postoje u regionima u kojima se obavlja intenzivna poljoprivreda.

– U Srbiji imamo pristup tzv. pretpristupnim fondovima koji umnogome služe upravo za razvoj poljoprivrede i zaštitu životne sredine – kaže Elvir navodeći da će dostupnost i obim ovakvih fondova u narednim godinama biti očekivano sve veći kako Srbija sve više bude napredovala na putu evropskih integracija.

ORCA je krajem prošle godine održala regionalnu konferenciju za medije Zapadnog Balkana na kojoj je učestvovao i Energetski portal. Konferencija je organizovana u sklopu četvorogodišnjeg projekta „Održiva poljoprivreda za održivi Balkan” koji je finansirala Evropska unija, a realizacija je poverena udruženju ORCA i njenim partnerskim organizacijama iz zemalja Zapadnog Balkana upravo sa ciljem razvoja i podrške agro-ekološkim politikama, kao i razvoja civilnog sektora u regionu. Osnovni zaključak sa ove konferencije sastoji se u tome da su učesnici uvideli i istakli potrebu za jačom saradnjom organizacija civilnog sektora, medija i poljoprivrednika na temu održive poljoprivrede i promovisanja principa poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti. Osim ovoga, istaknuta je i potreba za kreiranjem strategija kako bi se razvila podrška malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima. ORCA će nastaviti da organizuje ovakve i slične događaje koji značajno doprinose razvoju agro-ekoloških politika i civilnog sektora u regionu Zapadnog Balkana.

Priredila: Nevena Djukic

Tekst je prvobitno objavljen u Magazinu Energetskog portala pod nazivom ODRŽIVI RAZVOJ, marta 2018.