Studija objavljena u magazinu „Nature“ tvrdi da su okeani otporniji nego što smo mislili. Naime, prema poslednjim naučnim analizama, ova otpornost mogla bi da dovede do oporavka okeana u naredne tri decenije.
Uprkos činjenici da se okeani već decenijama tretiraju kao nepregledne deponije sveta, izlivanjem nafte, prekomernim ribolovom i istrebljivanjem morskog sveta, zagađenjem plastičnim otpadom i, konačno, klimatskim promenama koje su situaciju odvele korak dalje, odnosno do izbeljivanja korala i povećanja kiselosti okeana, postoji šansa da se stanje popravi.
Istraživači su definisali 9 komponenti ključnih za obnovu okeana:
- slane močvare
- mangrove šume
- morske trave
- koralni grebeni
- alge
- grebeni ostriga
- ribarstvo
- megafauna
- duboki delovi okeana
Bitno je zaštiti ove tipove vegetacije, odnosno elemente morskog sveta, ali i ograničiti ribarstvo, kao ljudsku delatnost koja ima neposredni uticaj, i dati prednost vitalnim morskim staništima, kao što su močvarna područja, slatine, grebeni ostriga i mangrove šume, jer upravo ona pružaju dovoljno hrane za čitave ekosisteme, a ujedno održavaju obale i vodene površine čistim.
Pročitajte još:
Svakako, potrebno je ubrzati proces rada na ovom problemu i uložiti dodatne napore u zaštitu vrsta i obnavljanje staništa.
Najveći izazov i dalje predstavljaju klimatske promene i naučnici se pribojavaju da će zbog zagrevanja biti znatno otežana obnova koralnih grebena. Pored toga, važno je smanjiti pritisak potražnje na riblji zalihe i sprečiti zagađenje plastičnim otpadom.
Prema zaključcima ove studije, smatra se da će biti potrebno ulaganje od oko 10-20 milijardi dolara na godišnjem nivou u naredne tri decenije kako bi se uspešno sprovela obnova okeana.
