Ojačati kapacitete za korišćenje bioenergije u Srbiji

Intervju

Delegacija Nemačke privrede u Srbiji je početkom aprila u Beogradu, organizovala stručnu konferenciju pod nazivom “Biomasa i biogas u Srbiji”. Brojne zainteresovane kompanije iz Nemačke su održale prezentacije kako bi uspostavile saradnju i partnerstvo u Srbiji. U Beograd su pristigli direktori i vlasnici kompanija poput: “Vecoplana”, “Ekcentek”, “New Eco- tech Verfahtenstechnik” , “Strawtherm”, “A.P. Bioenergietechnik”  i drugih. Međutim, nama je privuklo pažnju izlaganje Milice Vukadinović, rukovodioca komponente za razvoj GIZ DKTI programa u Srbiji pod naslovom “Planirane aktivnosti Projekta za podršku uvođenju biomase GIZ-a u Srbiji”. Ovo izlaganje imalo je za cilj da predstavi aktivnosti i saradnju sa srpskim gradovima, opštinama. Upoznali smo se sa planovima od kojih bi trebalo da se poboljša standard na lokalnom nivou kao i kvalitet života na farmama, u seoskim domaćinstvima, školama, bolnicama…

EP: Recite nam nešto više o programu „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ (GIZ DKTI) koji se fokusira  na perspektive i izazove u razvoju tržišta bioenergije u Srbiji? Kakve su vremenske odrednice ovog projekta, sta sve GIZ sprovodi u okviru ovog projekta?

Milica Vukadinović: Program „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ je bilateralni program između Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke. Program se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ministarstvom rudarstva i energetike Republike Srbije. Programa traje do kraja 2017.godine.

Osnovni cilj je programa je da ojača kapacitete i stvori povoljno okruženje za održivo korišćenje bioenergije u Srbiji u različitim oblastima.

Oblasti kojima se projekat bavi su sledeće:

  • Političko savetovanje → unapređenje okvirnih uslova za sektor bioenergije i usklađivanje zakonskih propisa i pravila
  • Snabdevanje biomasom → razvoj lokalnih struktura za snabdevanje toplana biomasom odnosno drvnom sečkom (proizvodnja ili prikupljanje, prerada, transport, skladištenje)
  • Efikasno korišćenje drva za ogrev u domaćinstvima → promovisanje efikasnog korišćenja ogrevnih drva u domaćinstvima, ali i uvođenje standarda za efikasnije peći
  • Razvoj projekta → pomoć srpskim i nemačkim investitorima u razvoju i sprovođenju različitih tipova inovativnih projekata u oblasti bioenergije (npr. sistem grejanja drvnom biomasom u javnim objektima, postrojenja na biogas, postrojenja za proizvodnju toplotne energije za industrijske potrebe)

Konkretno komponenta Razvoj projekata u okviru GIZ DKTI projekta ove godine stavlja akcenat na razvoju malih i srednjih biogas postrojenja.

Nemačka prednjači u oblasti biogasa, gde postoji preko 9000 biogas postrojenja sa preko 4500 MWh ukupne instalisane snage. Poređenja radi, u Srbiji su od 2013. godine u funkciji samo tri biogas postrojenja.

Međutim, uvođenje biogas postrojenja na farmama srednje veličine u Srbiji stvorilo bi dodatne, konstantne prihode poljoprivrednicima i poljoprivrednim gazdinstvima i, što je još važnije, smanjilo negativne uticaje oscilacija ostalih prihoda sa farmi.

Mala biogas postrojenja na farmama podrazumevaju uvođenje tehnologije koja koristi sirovinu kojom farmeri već raspolažu i koja je besplatna. U pitanju su otpadne organske materije, poput životinjskog stajnjaka iz kojih se može proizvesti biogas. On se može koristiti za proizvodnju toplotne energije za potrebe same farme, ali i za proizvodnju električne energije koja se prodaje po unapred definisanim podsticajnim cenama („feed-in“ tarifama) i tako ostvariti dodatni prihod.

Korišćenjem električne energije iz obnovljivih izvora Srbija se približava ekološkim standardima Evropske unije, ostvaruje se povećanje prihoda na lokalnom nivou, a gazdinstva dobijaju energetsku nezavisnost, što može imati veliku ulogu u poslovanju i planiranju razvoja u budućnosti. Domaći farmeri pokazuju veliko interesovanje za nove tehnologije koje kao organizacija promovišemo i nadamo se da ćemo u godinama pred nama imati priliku da sa srpskim farmerima razgovaramo o boljitku i koristima koji im proizvodnja biogasa donosi.

EP: Kakva su Vasa iskustva u pogledu saradnje sa lokalnom samoupravom, koje opštine i gradovi su obuhvaćeni vašim projektima iz oblasti bioenergije, šta je postignuto do sada?

i-5Milica Vukadinović: Posebno bismo istakli izvanrednu saradnju sa lokalnim samoupravama, angažovanosti ljudi i spremnosti za promene koje vode ka boljem standardu življenja, održivom razvoju, privrednom razvoju opština i zaštiti životne sredine.

Izdvojićemo saradnju sa opštinom Pirot koja će kroz javno-privatno partnerstvo uskoro obezbediti grejanje na drvnu biomasu u javnim objektima (školama i vrtićima) u svom gradu. Zatim Leskovac, Vlasotince, Bajina Bašta i Užice sa kojima sprovodimo akcije promovisanja efikasnijeg korišenja ogrevnog drveta. Opštine u jugozapadnoj Srbiji u Zlatiborskom okrugu (Bajina Bašta, Nova Varoš, Prijepolje, Priboj, Mali Zvornik, Novi Pazar) ulažu zajedničke napore i spremnosti da njihove toplane pređu sa fosilnih energenata na lokalno dostupan i CO2 neutralan energent – drvnu sečku.

EP: Kakva je situacija u regionu po pitanju korišćenja drvne biomase u energetske svrhe? Možete li da uporedite napredak Srbije u odnosu na susedne zemlje?

Milica Vukadinović: Srbija poseduje veliki potencijal biomase u poljoprivredi i šumarstvu za proizvodnju energije i cilj Vlade Republike Srbije je da učini ovaj potencijal pristupačnijim i na taj način pomogne da se poveća udeo energije iz obnovljivih izvora. Toplane, industrijska postrojenja i poljoprivredna gazdinstva pokazuju sve veću zainteresovanost za korišćenje bioenergije za proizvodnju toplotne i električne energije. Napori koje ulaže GIZ u razvoju tržišta bioenergije u Srbiji imaju veliki značaj za ceo region Balkana. Naš cilj nije samo razmena postojećih znanja i dobrih praksi između Srbije i Nemačke, već i između regionalnih aktera u ovoj oblasti. Тime se doprinosi lokalnom ekonomskom osnaživanju, dodatnom zapošljavanju i značajnom pozitivnom uticaju na životnu sredinu. Bitno je istaći da održivo korišćenje bioenergije zahteva organizovan i sistematski pristup aktera u različitim sektorima i na svim nivoima.

EP: Saradnja Nemačke i Srbije je dugoročna i svestruka. Kakvi su planovi GIZ-a za budući period u Srbiji na polju biooenergije?

Milica Vukadinović: Saradnja Srbije i Nemačke je izuzetna u brojnim oblastima i ponosni smo da naše partnerstvo stvara prave vrednosti za građane Srbije. Kada je srpska poljoprivreda u pitanju, potencijali razvoja su izuzetni, jer Srbija ima značajne resurse. Puno pažnje posvećujemo ovoj oblasti, a Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju veoma je posvećena razvoju poljoprivrede kroz upotrebu bioenergije. Trenutno su domaći poljoprivrednici u velikoj meri oslonjeni na tradicionalne energente, koji su skupi i imaju štetan uticaj na životnu sredinu, ali usvajanjem novih tehnoloških rešenja i okretanjem ka proizvodnji bioenergije, mogu ostvariti energetsku nezavisnost, unaprediti svoje poslovanje i ostvarivati dodatne prihode.

Intervju vodila : Vesna Vukajlovic