Obnovljivi izvori u Hrvatskoj čine gotovo trećinu ukupne energije

Foto-ilustracija: Unsplash (Anastasia Palagutina)

Sve više raste udeo obnovljivih izvora energije, kako u svetu, tako i u regionu i u Srbiji. Prema podacima Eurostata, tokom 2018. u Hrvatskoj je udeo obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije iznosio 28 odsto.

U obnovljive izvore energije spadaju energija sunca (solarna), energija vetra, geotermalna energija, energija vode (hidro energija) i energija biomase. U Hrvatskoj je najzastupljenija hidroenergija, koja se i najbrže obnavlja.

Za svaku zemlju Evropske unije je precizno utvrđen udeo obnovljivih izvora, pri čemu je izvršena analiza na osnovu drugačijih početnih pozicija, očekivanju i rezultatima. Postavljeni cilj za Hrvatsku za ovu godinu je 20 odsto, i već je premašen.

Ipak, još 2015. je iznosio 29 odsto, što ukazuje na to da tokom poslednjih nekoliko godina nije bio zabeležen znatan progres.

Bitan korak ka ostvarenju postavljenih klimatskih i energetskih ciljeva predstavlja i povećanje udela obnovljivih izvora energije.

U zemljama Evropske unije je došlo do znatnog pomaka kada se udeo obnovljivih izvora u poslednje dve godine uporedi sa onim u 2004. godini, koji je iznosio 8,5 odsto. Pored Hrvatske, i mnoge druge zemlje su dostigle ili čak premašile postavljene ciljeve. Među njima su: Češka, Bugarska, Grčka, Italija, Kipar, Estonija, Latvija, Danska, Švedska i Finska.

Potencijal energije vetra u Srbiji i regionu naročito je izražen u području leve i desne obale Dunava, kao i planinskom predelu u istočnom delu Srbije i na istočnoj strani Kopaonika.

Jelena Cvetić