Odvojeno sakupljanje otpada i kompostiranje – korak ka smanjenju otpada na deponijama

Foto: Executive Group

Održivo upravljanje komunalnim otpadom, koji je neizbežan deo svakodnevnih ljudskih aktivnosti, od velikog je značaja za očuvanje zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih resursa. Ovaj proces, koji je u nadležnosti lokalnih samouprava postao je neophodan u svim fazama urbanog razvoja, od planiranja i izgradnje, pa do rukovanja, odlaganja, reciklaže i krajnjeg razlaganja.

Obaveza Srbije, u okviru procesa pristupanja EU, je da do dogovorenog datuma pristupa smanji količine biorazgradivog otpada iz komunalnog otpada, koji se odlaže na deponije, na 35 odsto količina sa nivoa iz 2008. godine.

Međutim, podaci Studije merenja količine i sastava komunalnog otpada iz 2015. godine pokazuju da u Srbiji upravo biorazgradivi otpad čini najdominantniji procenat kućnog otpada – oko 50 odsto, pri čemu je baštenski (zeleni) otpad zastupljen sa oko 18,1 odsto, dok otpada od hrane ima oko 31,4 odsto. Količina biorazgradivog otpada u Srbiji iznosi više od 1,22 miliona tona, što odgovara produkciji od oko 170 kg tog otpada po stanovniku godišnje.

Prema istraživanjima, primarna separacija (odvojeno sakupljanje različitih vrsta otpada) u samim domaćinstvima u velikoj meri doprinosi održivosti procesa upravljanja otpadom. Iako je ova praksa u Srbiji još nedovoljno zastupljena, određene aktivnosti dovele su do pomaka na bolje.

Planiranje kao osnov uspešnog upravljanja otpadom

Projekat „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI)“ koji u sklopu Nemačke razvojne saradnje sprovodi GIZ, realizuje aktivnosti usmerene na unapređenje sistema upravljanja otpadom u 17 lokalnih samouprava u okviru tri regiona za upravljanje otpadom. Projekat je pružio stručnu pomoć u izradi odnosno reviziji regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom u skladu sa principima cirkularne ekonomije, koji su osnova za unapređenje postojećeg sistema upravljanja otpadom. Planovi su kreirani na osnovu prethodnih istraživanja sastava komunalnog otpada, koje je sproveo Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu.

„Regionalni plan predviđa uspostavljanje sistema ‘dve kante’ u početnoj fazi, za odvojeno sakupljanje suvog i mokrog kućnog otpada, sa namerom da se ‘treća kanta’, isključivo za biorazgradivi otpad, uvede kao naredni korak“, ističe Bojan Batinić iz Asocijacije za upravljanje čvrstim otpadom Srbije SeSWA, ujedno i docent  Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu koji je sprovodio istraživanje.

On dodaje da se, s obzirom na to su u komunalnom otpadu prisutne velike količine biorazgradivog otpada, taj segment može iskoristiti za proizvodnju komposta. „Kompostiranje je proces biološke razgradnje organske materije od koje se, uz pomoć mikroorganizama u prisustvu kiseonika i pod kontrolisanim uslovima stvara kompost – stabilan materijal sličan humusu“, objašnjava Batinić.

Stvaranje komposta postaje sve primenjivije rešenje za upravljanje otpadom i bitan je faktor za očuvanje životne sredine zajednice, a može imati i širu primenu. On se može prodavati potencijalnim korisnicima kao sredstvo za poboljšanje kvaliteta zemljišta, dok se kompost slabijeg kvaliteta može iskoristiti kao prekrivka na deponijama.

„Osnovna prednost kompostiranja je u tome što se kompostirani materijali mogu koristiti kao sredstvo za poboljšanje kvaliteta zemljišta, jer se u njima čuva većina nutrijenata iz izvornog materijala, pa predstavljaju alternativu mineralnim đubrivima. Ukoliko biorazgradivi otpad završi na deponijama, on izaziva produkciju gasova staklene bašte i procednih voda, utičući na taj način negativno na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Ovaj problem je posebno izražen u Srbiji, gde se većina otpada odlaže na nesanitarne deponije koje nemaju adekvatne mere zaštite životne sredine“, smatra Bojan Batinić.

I mala i velika rešenja doprinose

Značajan aspekt tehničke podrške Projekta odnosi se na tretman biorazgradivog otpada (proces kompostiranja), čime se smanjuje produkcija ugljen-dioksida u atmosferi, te utiče na smanjenje efekta staklene bašte i smanjenje globalnog zagrevanja.

Foto: Executive Group

S obzirom na višestruku korist koju šira zajednica i sama domaćinstva mogu imati od ovog procesa, u okviru saradnje Projekta sa Gradom Novim Sadom kao nosiocem regiona za upravljanje otpadom, završeno je projektovanje, a u pripremi je i izgradnja pilot postrojenja za tretman (kompostiranje) zelenog otpada sakupljenog sa javnih površina. Ovo postrojenje gradi se u okviru JKP „Zelenilo“ Novi Sad i biće deo budućeg regionalnog centra za upravljanje otpadom. U postrojenju će biti tretiran zeleni otpad sa javnih površina, poput baštenskog otpada – trave i orezanih grana. Dobijeni kompost koristiće se za održavanje gradskog zelenila. Izgradnja hangara za skladištenje gotovog komposta i opreme je završena, a u toku je tender za izgradnju kompostnog polja.

„Plan je da se u ovom postrojenju godišnje kompostira 5.000 tona zelenog otpada koji bi u suprotnom završio na deponiji. Kompostiranje ovog otpada na mesečnom nivou trebalo bi da iznosi 417 tona, a to bi svakako dovelo do smanjenja emisija ugljen-dioksida“, navodi Miloš Egić, direktor JKP „Gradsko zelenilo“ iz Novog Sada.

Osim ovog postrojenja za veće količine biorazgradivog otpada, Projekat je pomogao i realizaciju pilot projekta kućnog kompostiranja u opštini Bački Petrovac. Kućno kompostiranje sprovode sama domaćinstva, a kompost se može koristiti u sopstvenim vrtovima i baštama.

„U opštini Bački Petrovac građanima je krajem 2018. godine podeljeno 100 kućnih kompostera, a zbog velikog interesovanja naknadno je podeljeno još 40. Građani su dobili i priručnike koje je pripremio naš Projekat sa detaljnim uputstvima kako kompostirati biorazgradivi otpad koji nastaje u domaćinstvu“, naglašava Maša Šašić, menadžerka projekta „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI)“. Ona dodaje da su tokom 2019. godine profesionalni timovi predstavnika opštinske uprave i JKP „Progres“ uz pomoć GIZ-a pratili proces kućnog kompostiranja i pružali savetodavnu podršku građanima. U pilot fazi nastalo je oko 85 kubnih metara komposta, što predstavlja četiri puna kamiona biorazgradivog otpada koji nije završio na deponiji.

Ovi rezultati pokazuju da, uz doslednu primenu planova, kompostiranje može postati redovan segment upravljanja otpadom, te da za to nisu uvek neophodne velike investicije i postrojenja, već da se dosta toga može postići i na nivou pojedinačnih domaćinstava. Osim toga, odaziv i interesovanje građana Bačkog Petrovca pokazuje da se ovakvi projekti mogu primeniti i u drugim opštinama.

Izvor: Executive Group