Održivi transport kao segment društveno odgovornog poslovanja

Vesti | Mobilnost | Svet

Temelje društveno odgovornog poslovanja postavio je davne 1917. godine Henri Ford, osnivač auto-kompanije Ford Motor. Upravo je ovaj proizvođač automobila iz Amerike, svojim odnosom prema radnicima, akcionarima i kupcima, bio jedan od prvih protagonista društveno odgovornih delatnosti preduzeća.

Foto-ilustracija: Pixabay

Pojavu opisuje mnogo različitih termina – korporativna društvena odgovornost, korporativna održivost, korporativna filantropija, održivi razvoj i građanstvo… Koji god od sinonima upotrebili, važno je znati da se društveno odgovorno poslovanje kreće u okviru seta “labavih” smernica o konstruktivnom i produktivnom doprinosu društvu za kompanije koje žele da budu na dobrom glasu.

Proizvodnja ugljen-dioksida (CO2) na godišnjem nivou iznosi oko 8 gigatona.  Iako gas bez boje i mirisa, preteći lebdi u vazduhu s obzirom na to da smo se opasno približili kritičnom pragu njegove emisije. Kako globalna temperatura ne bi porasla preko graničnog praga od 2 Celzijusova stepena postavljene u okviru Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, količinu CO2 ispuštenog u atmosferu tokom jedne godine, morali bismo da ograničimo na 2 gigatone, tj. da je sređemo 4 puta, tvrde stručnjaci.

Prema naučnim proračunima iz 2010. godine , udeo saobraćaja u proizvodnji gasova staklene bašte na globalnom nivou iznosio je 14 odsto. Za emisije štetnih materija u okviru ovog ekonomskog sektora najveći krivac su fosilna goriva, bilo da se upotrebljavaju za pokretanje automobila, lokomotive, aviona ili broda. Čak 95 odsto energije za saobraćaj dolazi iz goriva na bazi nafte, uglavnom dizela i benzina. Šta je sa preostalih 5?

Održivi transport predstavlja svaki vid prevoza koji se u svom postojanju ne oslanja na izrabljivanje neobnovljivih prirodnih resursa. Umesto iz fosilnih goriva ograničenog kapaciteta i životnog veka, energiju crpi iz održivih izvora. Ovaj vid prevoza nekada se označava kovanicom “zeleni transport”. Bilo da pešačite, vozite bicikl, jedrite, letite avionom na biomasu ili upravljate vozilom na električni pogon (uz premisu da se struja koju crpite proizvodi iz OIE), pomažete blistavijoj budućnosti svog prirodnog okruženja i čistijem vazduhu.

Tomas Kruščov, prvi u borbenim redovima Partnerstva za borbu protiv klimatskih promena iz Marakeša, naglašava potrebu transformacije naših gradova, navika, stila života, ali pre svega infrastrukture u skladu sa budućnošću prevoza. Kruščov je izjavio da su javni putevi kojim trenutno raspolažemo bili izgrađeni po standardima koji su vladali 50 do 60 godina ranije, te je neophodno da uhvate korak sa vremenom.

Marakeško partnerstvo (MP) predstavlja inicijativu za ubrzavanje akcija između naroda i drugih aktera u procesu suprotstavljanja globalnom zagrevanju, u periodu od 2017. do 2020. Nastalo je pod okriljem Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama i jedno je od sredstava kojim se utire put Pariskom sporazumu. Kruščov nudi rešenja i da, u okviru nadležnosti MP, ponuka vlade ka promovisanju i unapređenju saobraćajnog sektora, ali traži podršku građanskog društva i klimu saradnje među institucijama.

Od antičkih alata do najnovijih dostignuća nauke i tehnologije, život na Zemlji i civilizacija konstantno su se menjali i unapređivali. Rast kapaciteta bio je ispraćen rastom očekivanja. Svaka nova generacija bi usavršavala dostignuća prethodnih. Da stanovnici Mesopotamije, 3500 godina pre nove ere, nisu izumeli točak, nemački inovator s kraja 20. veka ne bi bio u mogućnosti da konstruiše automobil, baš kao što – da nije njega i Nikole Tesle, mi danas ne bismo imali Teslu 3.

Kako pojedinci, ali i ustanove, države i preduzeća, postaju sve svesniji problema klimatskih promena i “zelenog” transporta kao jednog od sredstava za njegovo rešavanje, nesumnjivo je da će flota vozila na alternativni pogon na putevima naše planete da se poveća. Demotivišući faktori za njihovu širu upotrebu trenutno su visoka ulaganja pri kupovini (iako je istraživanje pokazalo da su na duge staze čak i ispaltiviji od dizelaša i benzinaca),  činjenica da električni automobili sa napunjenim baterijama imaju vrlo ograničen domet, nedovoljna rasprostranjenost stanica za njihovo punjenje u odnosu na benzinske, a kada je reč o vozilima na bio-pogon nedostupnost dovoljnih količina jeftinih sirovina za njihovo pokretanje i manja isplativost prerade biljnih kultura u odnosu na naftne derivate. Različiti akteri – od proizvođača, preko vlasti, do naučnika – nastoje da ovim teškoćama stanu na kraj. Očekuje se da će se njihovim iskorenjivanjem, iskoreniti i vozila na fosilna goriva iz upotrebe.

Jelena Kozbašić