Održano javno slušanje o Predlogu zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti

Vesti | Srbija

Foto: Milisav Pajević

U Domu Narodne skupštine, a u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine, održano je javno slušanje o Predlogu zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, koji je podnela narodna poslanica Maja Gojković.

Predsednica Odbora za zaštitu životne sredine Ivana Stojiljković je na samom otvaranju javnog slušanja istakla da je Odbor za zaštitu životne sredine organizovao javno slušanje sa ciljem da pribavi informacije, odnosno stručna mišljenja o predlogu akta koji je u skupštinskoj proceduri.

Predsednica Odbora je u ime narodne poslanice Maje Gojković, koja je i podnosilac Predloga zakona, naglasila da je oblast jonizujućih zračenja i nuklearne sigurnosti do sada bila uređena Zakonom o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, kao i nizom podzakonskih akata.

Navedeni zakon je donet pre devet godina, a u međuvremenu je Republika Srbija počela pretpristupne pregovore sa Evropskom unijom i preuzela obavezu usklađivanja zakonodavstva sa propisima EU.

U međuvremenu, došlo je i do znatnog unapređenja na tehnološkom planu i novih saznanja u oblasti koju Zakon uređuje i koje je potrebno donošenjem novog zakona urediti. Srbija je za devet godina ratifikovala četiri međunarodne konvencije, koje nameću određene obaveze u ovoj oblasti.

Uočene su i poteškoće u primeni nekih odredbi, kao i praznine koje postoje u važećem Zakonu i na taj način otežavaju njegovu primenu.

Cilj donošenja novog zakona doneće pretpostavke za napredak u harmonizaciji nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU, jer zakon predstavlja dobru osnovu za uspešno uključivanje u evropske i svetske procese u oblasti nuklearne i radijacione sigurnosti i bezbednosti.

Foto: Milisav Pajević

Slađan Velinov, direktor Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, zahvalio se svima koji su imali udela u pripremi Predloga zakona i istakao je tri osnovne stvari koje Predlog zakona ne uvodi, a to su „neuvođenje na mala vrata pravljenje nuklearki u Srbiji, od Republike Srbije se ne pravi deponija za nuklearni otpad i Predlog zakona nema za cilj gašenje nuklearnih objekata Republike Srbije.

Novine u Predlogu zakona objasnio je pomoćnik direktora Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije Branko Brajić.

Ciljevi donošenja zakona jeste dostizanje višeg nivoa zaštite zdravlja pojedinca, stanovništva i životne sredine od štetnog dejstva jonizujućeg zračenja, te usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije sa tekovinama Evropske unije, efikasnije vršenje regulatorne kontrole i uspostavljanje striktnog i celovitog nadzora nad izvorima jonizujućeg zračenja i nuklearnim postrojenjima, radijacionim delatnostima i nuklearnim aktivnostima, kao i nad upravljanjem radioaktivnim otpadom.

Zamenik direktora istakao je da je donošenje novog zakona potrebno zbog znatnog unapređenja na tehnološkom planu i novih saznanja u oblasti, potrebe da se celovitije i kompletnije regulišu određena pitanja, u skladu sa unapređenjima na tehnološkom planu i novim saznanjima u ovoj oblasti i u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama koje je Srbija prihvatila.

Foto: Milisav Pajević

Takođe, uočene su poteškoće i nemogućnost primene nekih odredbi važećeg zakona, donetog pre devet godina, a uočene su i pravne praznine u važećem zakonu.

Novine koje donosi Predlog zakona jeste novi koncept zakona koji se zasniva na unapređenju postupanja u situacijama postojećeg, planiranog i vanrednog izlaganja jonizujućem zračenju, kategorizacija delatnosti, objedinjeni pristup regulatornoj kontroli u oblasti radijacione i nuklearne bezbednosti i sigurnosti, osnivanje istinski nezavisnog regulatornog tela, utvrđivanje proširenog obima nadležnosti regulatornog tela, integrisanje inspekcija, a u zakon se uvodi i pravni institut suspenzije odobrenja i ovlašćenja.

Foto: Milisav Pajević

Nakon predstavljanja Predloga zakona usledila je diskusija u kojoj su učestvovali predstavnici državnih organa, predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, relevantne institucije i organizacije civilnog društva koje se bave ovom oblašću.

Za kraj, predsednica Odbora je sve prisutne pozvala da svoje primedbe pošalju Odboru, koji će za cilj imati podnošenje amandmana na Predlog zakona, a kako bi se dobio najoptimalniji oblik ovog zakona.

Javno slušanje Odbora za zaštitu životne sredine organizovano je uz podršku UNDP-a i Švajcarske kancelarije za saradnju kroz projekat „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine“ II faza.

Milisav Pajević