Održana konferencija posvećena energetskoj budućnosti Balkana

Srbija

antich_energetika_0704

U četvrtak 7. aprila 2016. godine u Beogradu održana je konferencija „Energetska budućnost Balkana“.

Ministar rudarstva i energetike Republike Srbije gospodin Aleksandar Antić izjavio je da se Republika Srbija kreće u dobrom smeru kada je reč o postizanju energetske stabilnosti. On je istakao da Vlada Republike Srbije čini sve što je u njenoj moći kako bi pronačla odgovore na pitanja snabdevenosti, a u cilju obezbeđivanja stabilnosti energetskog sistema. Dodao je da je potrebno raditi i na postizanju energetske stabilnosti, a za šta je potrebna dobra saradnja država u regionu.

Gospodin Antić je istakao i da Srbija proizvodi oko 20 odsto gasa i nafte za svoje potrebe, dok ostatak stiže iz pravca Mađarske. Dodao je da se trenutno radi na gasnoj interkonekciji sa Bugarskom, a koji bi trebalo da se završi do 2018. godine. Podsetio je i da je Srbija pre nekoliko godina propustila šansu da postane deo gasnih koridora TAP i TANAP.

Kada je reč o javnim preduzećima, gospodin Antić je naveo da su trenutno u solidnom stanju, a da su u prošloj godini energetske kompanije EPS, EMS, NIS i JP „Srbijagas“ poslovale pozitivno. Istakao je da je Srbija deo svih važnijih energetskih projekata u regionu, a da će elektroenergetski sistem u narednim godinama biti stabilan.

Naveo je da je u narednom periodu potrebno rešiti pitanja koja se odnose na obnovljive izvore energije i prateće uredbe, a koje bi trebalo da obezbede razvoj velikih projekata iz ove oblasti i vetroparkova snage do 100MW. Dodao je da Srbija ima dobru Strategiju razvoja energetike i dobre savremene zakone, tako da dugoročno može biti stabilna i bezbedna.

On je istakao i da Srbija ima jasno definisane kapacitete, potrebe i projekcije za period od 2025. do 2030. godine kada je reč o elektroenergetici. Rekao je da se očekuje da će potrošnja energije rasti, a potrebno je uskladiti naše termokapacitete sa direktivma i elementima zaštite životne sredine, dok će od 2023. godine morati da se radi na zamenskim kapacitetma. On je podsetio da je počela izgradnja projekta „Kostolac B3“, dok će do 2025. godine biti izgrađen još jedan termokapacitet, a istakao je da je u poslednje dve godine izgrađeno 57 malih hidroelektrana, 97 solarnih elektrana, vetropark i pet biogasnih elektrana.

Gospodin Antić je dodao i da je Srbija prošle godine postala članica mehanizma CLSF koji ima za cilj da obezbedi dugoročno korišćenje fosilnih goriva u skladu sa standardima zaštite životne sredine.

Konferenciju „Energetska budućnost Balkana“ organizovao je Balkan Magazin.

Sandra Jovićević

foto: tanjug.rs