Održan prvi Dijalog o prilagođavanju Srbije na klimatske promene

Vesti | Klimatske promene

Foto: UNDP

Dijalog na kome se govorilo o mogućim socio-ekonomskim posledicama klimatskih promena u Srbiji, o tome koliko je naša zemlja spremna da im se prilagodi, kao i koja je cena klimatske otpornosti i kako obezbediti sredstva da se ona dostigne, održan je u organizaciji Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Dijalog je deo procesa razvoja Nacionalnog plana adaptacije na klimatske promene, koji UNDP priprema u partnerstvu sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, uz podršku Zelenog klimatskog fonda (GCF).

Učesnici dijaloga su istakli da klimatske promene negativno utiču na proizvodnju hrane i energije, biodiverzitet, na dostupnost pijaće vode, infrastrukturu, i dodatno opterećuju sistem usluga zdravstvene i socijalne zaštite. 

Region u kome se Srbija nalazi je veoma osetljiv na klimatske promene, sa prosečnim porastom temperature većim od globalnog proseka. U kombinaciji sa promenama u režimu padavina, dalji rast temperatura bi mogao da udvostruči broj i intenzitet toplotnih talasa, što bi dodatno povećalo rizik od poplava, suša i šumskih požara.

Nalazi izveštaja UNDP-a pokazuju da bi klimatske promene mogle da uspore ekonomski razvoj Srbije, posebno u sektorima poljoprivrede i vodoprivrede, šumarstva, energetike, saobraćaja i infrastrukture. Usled ekstremnih vremenskih uslova, poput poplava 2014. godine, Srbija je od 2000. godine do danas pretrpela više od 6 milijardi dolara štete, a rizikuje da izgubi isto toliko do kraja ove decenije ukoliko ne preduzme adekvatne mere.

Eksperti koji su učestvovali u dijalogu napomenuli su da prilagođavanje na klimatske promene treba da postane deo svake dugoročne strategije razvoja. Jedan od ključnih koraka koje je Srbija do sada preduzela je usvajanje Zakona o klimatskim promenama, čime je adekvatan odgovor na klimatske rizike postao obavezujuća norma.

Foto ilustracija: Unsplash (Easton Mok)

Ekstremne vremenske prilike u Srbiji sve više utiču na dostupnost vode za proizvodnju energije iz hidropotencijala, ali i na povećanje potreba za energijom hlađenja leti. Planiranje navodnjavanja, koje je neophodno kako bi prinos poljoprivrednih kultura ostao nepromenjen, takođe u velikoj meri zavisi od dostupnosti vode. 

„Jedan od prioriteta Ministarstva, kao nužna mera adaptacije, je uspostavljanje sistema navodnjavanja na što većoj površini obradivog zemljišta. Istovremeno, naši napori idu i u pravcu izgradnje što efikasnijeg sistema, kako bi se smanjio pritisak poljoprivrede na vodne resurse. Mere adaptacije, poput zamene sorti i vrsta sa klimatski adaptibilnim, prilagođavanje termina i vrsta radova promenom kalendara useva, rotacija istih, samo su neke od mera koje ne zahtevaju dodatna ulaganja, ali svakako doprinose kako smanjenju negativnih uticaja na životnu sredinu uopšte, tako i kvalitetnijim i zdravijim prehrambenim proizvodima“, naveo je Igor Grabež, predstavnik nacionalnog tima za saradnju sa GCF-om, ispred Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Fransin Pikap stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji istakla je da zahvaljujući podršci Zelenog klimatskog fonda, UNDP i Vlada Srbije zajedno razvijaju prvi Nacionalni plan adaptacije, kako bi Srbija na vreme sprovela mere koje su neophodne za prilagođavanje na klimatske promene. 

„Pružamo podršku institucijama na nacionalnom i lokalnom nivou da aspekte klimatskih promena uključe u strateško planiranje, zakonodavstvo i planiranje investicija. U okviru razvoja plana adaptacije već pripremamo konkretne mere prilagođavanja u sektorima koji su prepoznati kao najugroženiji, kao i održivu strategiju za njihovo finansiranje. Izgradnja klimatske otpornosti približiće Srbiju ostvarenju Ciljeva održivog razvoja, posebno Cilja 13 koji poziva na hitnu akciju za klimu“ dodala je Pikap.

Prema izveštajima UNDP-a u Srbiji nedostaju  sredstva za sprovođenje mera prilagođavanja na klimatske promene na nacionalnom i lokalnom nivou.

Učesnici dijaloga smatraju da bi država trebalo da uključi i privatni sektor u tranziciju ka niskougljeničnoj i cirkularnoj ekonomiji, kako bi uspela da podmiri troškove klimatske otpornosti. Dodatni motiv za to je i Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, kojim je Evropska unija namenila 9 milijardi bespovratne pomoći državama ovog regiona za zelenu transformaciju privrede i javnog sektora.

„Zeleni klimatski fond podržava zemlje Zapadnog Balkana u planiranju što boljeg odgovora na klimatske promene kroz poboljšanje koordinacije između nadležnih institucija, prikupljanje podataka o uticaju klimatskih promena, uključivanje privatnog sektora i povećanje ulaganja u mere adaptacije. Regionalna saradnja predstavlja šansu da ove zemlje zajednički reše pitanja adaptacije na klimatske promene. Dok je prikupljanje podataka započeto u različitim sektorima, potrebno je unaprediti dostupnost podataka o rizicima i uticajima koje donose klimatske promene, kao i o najugroženijim sektorima. Ovi podaci su od ključnog značaja, ne samo za efikasnije planiranje prilagođavanja, već i kao osnov za kreiranje i razvoj mera finansijske podrške“, ukazala je Svetlana Frenova, savetnica Zelenog klimatskog fonda za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju.

U Dijalogu su učestvovali i predstavnice i predstavnici Vlade Republike Crne Gore i Vlade Republike Severne Makedonije, kao i UNDP-a iz Bosne i Hercegovine i Moldavije, radi razmene iskustava i jačanja saradnje zemalja u regionu u postizanju klimatske otpornosti. 

Dijalog o prilagođavanju Srbije na klimatske promene održan je u okviru projekta ”Unapređenje srednjoročnog i dugoročnog planiranja mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove”, koji finansira Zeleni klimatski fond (GCF), a sprovodi UNDP u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Izvor: UNDP