U proizvodnji hrane se koristi oko 22 hiljade različitih hemikalija!

Vesti | Hrana | Srbija

Foto: Energetski portal

Juče, 17. oktobra, u okviru Green Fest-a u Domu omladine, održan je panel pod nazivom „Hrana budućnosti“. Učesnici panela bili su dr Ljiljana Bibić Bajić, primarijus profesor, specijalista interne medicine i član Društva za ishranu Srbije, Bojana Bogojević, akreditovani edukator Ujedinjenih nacija za klimatske promene, Milena Milojević, doktor biotehnoloških nauka i Saša Đorđević, iz kompanije BEYOND iz Niša i moderatorka Jelena Malenović, autorka bloga „Spice Sunshine“

Sagovornici su razmatrali pitanja zdrave ishrane, problem bacanja hrane, plastične ambalaže i različitih svojstava hrane kakva nam je potrebna u budućnosti.

Bojana Bogojević je podsetila da je „U ishrani sve povezano, od onog momenta kad bacimo seme u zemlju dok taj proizvod stigne do naše trpeze. Ne sme da postoji slaba karika, a trenutno smo mi, kao potrošači, najslabija karika.“

Milena Milojević istakla je značaj kompostiranja otpada od hrane, posebno kad se uzme u obzir da tehnologija proizvodnje hrane doprinosi zagađenju životne sredine i crpljenju obnovljivih izvora energije. Objasnila je kakve sve mogućnosti kompostiranje pruža i podsetila da je nekad to bio uobičajen postupak, naročito u seoskim domaćinstvima.

Jelena Malenović iznela je zabrinjavajuć podatak da trećina ukupno proizvedene hrane na svetu nikad i ne stigne do trpeza.

Svi su se složili oko toga da je veliki problem u tome što se industrija hrane prilagođava željama i zahtevima konzumenata, odnosno pravi se estetski lepa hrana koja je industrijski prerađena i ima puno dodataka i štetnih materija. „Industrija se prilagođava navikama potrošača“, objasnio je Saša Đorđević koji smatra da smo upravo zbog težnje ka vizuelno lepoj hrani došli do nezdrave hrane, te sada kilogrami pesticida završavaju u ljudskom organizmu. Istakao je da „lepo ne znači zdravo“ i da nam prihvatanje te činjenice može pomoći da se vratimo zdravijoj ishrani. Naveo je i podatak da je „Za proizvodnju jednog hamburgera potrebno 2400 kilograma vode, što znači da 1 vegan godišnje uštedi milion litara vode“.

Razmotrena je tema veganstva i vegeterijanstva kao načina ishrane koji su pogodniji za planetu. Takođe, uz pitanje da li je veganstvo tržišni trend ili zaista može pomoći smanjenju zagađenja životne sredine i smanjenju crpljenja energetskih izvora, dodato je i da su veganska i vegeterijanska hrana veoma industrijski obrađene. Sličan problem predstavlja i organska hrana, koja je zdrava za organizam, ali nije zdrava za životnu okolinu jer se pakuje u plastičnu ambalažu.

Šta se danas podrazumeva zdravom hranom?

Foto-ilustracija: Unsplash (Jony Ariadi)

Poljoprivredno zemljište se u periodu konverzije, koji traje od 2 do 3 godine od prestanka korišćenja pesticida, i dalje ne smatra zemljištem koje se može koristiti za proizvodnju organske hrane.

Kao jedan od problema koji se tiču trendova, navedena je popularizacija i glorifikacija određenog proizvoda, što može dovesti do poremećaja biodiverziteta, što doprinosi štetnim uticajima na životnu sredinu.

Sagovornici su se zadržali i na štetnom uticaju poljoprivrede, koja neposredno utiče na klimatske promene, pogotovo kroz proizvodnju goveđeg mesa, pri čemu se oslobađaju ugljen-dioksid i metan, opasni gasovi koji doprinose efektu staklene bašte. Takođe, otežavajuća okolnost vidi se i u uništavanju čitavih šuma kako bi se napravio dodatni prostor za pašnjake.

Doktorka Ljiljana Bibić Bajić je iznela podatak da danas postoji oko 22 hiljade različitih vrsta hemikalija koje se koriste u proizvodnji hrane. Dodala je i da su žitarice bez aditiva, a naročito bez šećera, siguran izbor, te da njima treba obogatiti sopstvenu ishranu, dok suplemente, aditive i svu industrijski obrađenu hranu treba koliko god je moguće izbegavati.

Svi su se složili da je umerenost jedna od najvažnijih odlika pravilne ishrane.

Zaključak razgovora sveo se na neophodnost razvijanja svesti pojedinaca koja će doprineti pozitivnim promenama na individualnom nivou, što može predstavljati prvi korak, kao i saveti upućeni prisutnima za promenu navika vezanih za svakodnevnu ishranu.

Jelena Cvetić