Održan je ENV.net kurs: Učešće organizacija civilnog društva u procesu pristupanja EU

amU hotelu Mažestik je danas održan kurs pod nazivom “Učešće organizacija civilnog društva u procesu pristupanja EU”. Uža tema kursa je bilo Poglavlje 27. koje je posvećeno zaštiti životne sredine i klimatskim promenama. U prisustvu brojnih predstavnika civilnog društva i Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, skupu su se obratile brojni aktivisti iz Srbije. Udruženje Ambasadori održivog razvoja i životne sredine su organizovali ovaj događaj, a  prisustvovala je i koordinatorka projekta ENV.net za Srbiju Nataša Žugić Drakulić.

Vodio se konstruktivan razgovor, iako je skup  povremeno odisao  nezadovoljstvom kad je reč o saradnji nevladinog sektora i državnog sektora. Pored toga,  bilo je kritika upućenih nevladinom sektoru zbog očigledno slabe umreženosti i nesaradnje na ključnim pitanjima i problemima u domenu zaštite životne sredine. Ove kritike je najjasnije izrekla Jelena Pajović van Reenen u ime Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, u želji da podstakne jaču i čvršću povezanost organizacija kada su u pitanju promene  i donošenje zakona, javne rasprave i slično.

Gospođa Pajović van Reenen je skrenula pažnju da je teško očekivati donacije i pomoć za projekte, jer ni njihova kancelarija kako kaže, nema dovoljno sredstava da zaposli bar još dve osobe na aktuelnim projektima. Kritikujući organizacije zato što očekuju finansijsku pomoć, izjavila je da je njihovoj Kancelariji za ovu godinu budžet drastično smanjen.  Kao odgovor na spomenute konstatacije godpođe Pajović van Reenen, izrečena su uverenja da je civilni sektor aktivan i da je bilo amadmana koji su čak i prihvaćeni pri donošenju zakona i regulativa  u vezi sa vodnim zemljištima i upravljanjem vodnim objektima. Kao argument da je teško mobilisati nevladin sektor moglo se čuti i to da je nepoznavanje engleskog jezika i stručnost najveća prepreka za dobijanje projekata i njihovu realizaciju u mnogim organizacijama širom Srbije. Kao očigledan razlog pasivnosti organizacija istaknut je materijalni aspekt i nemogućnost da se plate troškovi puta, dnevnice i slično.

Izlaganje gospođe Anđelke Mihajlov članice Pregovaračkog tima 27 Sastav, bilo je najinteresantnije zahvaljujući dugogodišnjem iskustva u nevladinom sektoru i novostečenom iskustvu iz procesa pregovaranja kad je reč o Poglavlju 27. Gospođa Mihajlov sa jedne strane ima kompletan uvid u situaciju u Briselu i tok pregovaranja u visokostruktuiranim telima, a sa druge strane uočava namere i realne mogućnosti koje Srbija ima.

„Vidite, u Crnoj Gori su napravili grešku jer su stavili u pregovarački tim predstavnike civilnog sektora, a oni su tako postali državni aparat. Šta su zapravo mogućnosti za civilno društvo? Nikada neće civilnom sektoru biti predstavljena pregovaračka pozicija, pa da je analizirate. To je zabranjeno. Ostaje samo inicijativa, i to konkretna. Ona mora biti sa ciljem, mora da služi nečemu. Ceo ovaj proces će trajati jako dugo. Trajaće deset godina a možda i više, osim ako to ne bude politička odluka pa se svi zajedno: i Rumunija i Bugarska ne uskladimo sa EU. Ali, tada bi došao na red drugi problem –  a to je plaćanje kazni i penala.“

Gospođa Mihajlov je istakla da je veliki problem i to što procesi privatizacije ignorišu proces pridruživanja EU. „Naš instrument je inspekcija, a inspekcija ne radi svoj posao tako da kompanije rade po svome. Mogu se čuti stavovi da neke kompanije drže u šaci Poglavlje 27. Ako ceo sistem ne funkcioniše, teško ćemo se izboriti sa Poglavljem 27.“

Skupu se između ostalih obratila i Nataša Đereg iz CEKOR-a, a moderatorka tokom čitavog događaja je bila gospođa Aleksandra Mladenović, izvršna direktorka organizacije Ambasadori za održivi razvoj  zaštitu životne sredine.

Vesna Vukajlović