Održan forum o tretmanu otpadnih voda

Srbija | Upravljanje otpadom

Aleksandar Vesic - pomocnik ministra poljoprivrede1

Centralno Evropski Forum za razvoj(CEDEF) održao je 13. maja 2015. godine u Novom Sadu VI Medjunarodni CEDEF energetski Forum – KORIŠĆENJE I TRETMAN KOMUNALNIH I INDUSTRIJSKIH OTPADNIH VODA.

Milivoj Vrebalov, potpredsednik Skupštine AP Vojvodine je otvarajući skup naglasio da je ova tema od izuzetne važnosti za Srbiju. “Ova tema je alarmantna, a očigledan primer je Vojvodina u kojoj ima samo 210 registrovanih zagaživača”, rekao je Vrebalov.

“Šesti po redu, CEDEF Forum stavlja akcenat na jedno od najkopleksnijih i najzahtevnijih pitanja u procesu pristupanja Srbije EU koje je obuhvaćeno Poglavljem 27 – pitanje zaštite životne sredine, konkretno upravljanje komunalnim i industrijskim otpadnim vodama. Danas manje od 10% stanovništva zemlje ima efektivni tretman otpadnih voda i većina postojećeg tretmana ne odgovara potrebama, odnosno, izgrađena postrojenja su prevaziđena i po kapacitetu i po tehnologiji prečišćavanja. U toku narednih 20 godina potrebno je uložiti više milijardi evra da bi se dostigli standardi EU u ovoj oblasti”, izjavila je Jovanka Arsić-Karišič, predsednik UO CEDEFa.

“Nacionalna strategija aproksimacije u oblasti životne sredine Republike Srbije procenjuje da će puna implementacija svih propisa iz oblasti zaštite životne sredine biti postignuta do 2030. godine, i da će ukupni troškovi aproksimacije u ovoj oblasti iznositi oko 10.6 milijardi evra. Finansijski najzahtevniji sektori su one oblasti u kojima su potrebne najveće infrastrukturne investicije: sektor za upravljanje vodama, uključujući tretman otpadnih voda i vodosnabdevanje – 5,55 milijardi evra, sektor za upravljanje otpadom – 2,8 milijardi evra, sektor za industrijsko zagađenje i buku – 1,54 milijardi evra, sektor za kvaliteta vazduha i klimatske promene – 0,45 milijardi evra, sektor zaštite prirode – 0,14 milijardi evra i sektor za hemikalije i GMO – 0,1 milijardi evra”, rekao je Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine RS. On je dodao da ovaj Forum i saradnja sa Izraelom dodatno dobija na značaju kada se zna da je Srbiji povereno mesto predsedavajućeg za OSCE za 2015. godinu i da je ova godina izuzetno važna kako za Srbiju tako i za ceo region.

Itay Milner, zamenik ambasadora Izraela u Srbiji je ukazao da je nestašica vode glavni problem u Izraelu, u kojoj vladaju sušni i polusušni klimatski uslovi. Potrošnja vode koja prevazilazi prirodnu stopu vodne akumulacije i zagađenja doprineli su intenzivnom pritisku na vodne resurse. “Kako bi se odgovorilo na ove izazove, Izrael je stimulisao tehnološke inovacije u oblasti voda. Uz državnu podršku razvijena je i unapređena kanalizaciona infrastruktura širom zemlje, čime je omogućeno da se opasnost po životnu sredinu pretvori u vredan resurs. Izrael je postao svetski lider u razvoju tehnologija za uštede voda u poljoprivredi, s ciljem da se u narednih pet godina 90% recikliranih otpadnih voda koristi u poljoprivredi”, izjavio je Milner.

Dr Slobodan Puzović, sekretar Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine APV je izjavio: ”Na teritoriji AP Vojvodine od ukupne količine otpadnih voda iz naselja i industrije prečišćava se svega 10%, dok je registrovano više od 500 zagađivača. 12% stanovništva nije pokriveno sistemom za odvođenje otpadnih voda, a više od 65% industrijskih postrojenja ne prečišćava svoje otpadne vode. Neophodna je koordinisana dugoročna akcija na promeni svesti svih subjekata i primena zakonske regulative u praksi, uz odgovarajuće sankcionisanje zagađivača, kao i obezbeđivanje zakonskog mehanizma za punjenje odgovarajućeg budžetskog fonda na nivou Pokrajine, kao i ponovno uspostavljanje Fonda za zaštitu životne sredine na nacionalnom nivou. Ukupna investiciona sredstva iz budžeta AP Vojvodine u poslednjoj deceniji, koja su uložena u sektor upravljanja komunalnim otpadnim vodama, premašila su 6,5 milijardi dinara, ali su bila nedovoljna za ozbiljnije rešavanje problema. Pokrajinski sekretarijat za oblast životne sredine će i dalje ulagati maksimalne napore da sa lokalnim samoupravama, udruženjima građana, privrednim subjektima i drugim partnerima, rešava pitanja upravljanja otpadnim vodama i sanira zagađene vodotoke, na dobrobit ljudi i životne sredine”.

Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine RS je ukazao na čestu situaciju sa kojom se Agencija sreće na terenu: ”Odvođenje i prečišćavanje atmosferskih i otpadnih voda u lokalnim samoupravama vrše JKP Vodovoda i kanalizacije kojih na teritoriji Srbije ima 178. Veliki broj JKP nema ugrađen ni merač protoka i količine otpadnih voda, čija je ugradnja zakonom propisana pre više od dvadeset godina. Takođe, veliki broj JKP ne izvršava zakonsku obavezu u smislu izveštavanja o svojim emisijama vode, što pokazuje i podatak da je kompletan izveštaj o otpadnim vodama za 2012. godinu dostavilo svega 23, a u 2013. svega 47 preduzeća. Kada je reč o investiranju , u strukturi buduće razvojne pomoći vezane za oblast voda najverovatnije će dominirati finansiranje od strane EU kroz Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) 2014-2020 (IPA II)”.

Aleksandar Nikolić, pomoćnik direktora za tehničke poslove JKP “Vode Vojvodine“ je rekao:” Delatnost JKP Vode Vojvodine na poslovima zaštite voda od zagađivanja odvija se u skladu sa Zakonom o vodama RS i drugim podzakonskim aktima iz ove oblasti. Osnovni zadatak preduzeća je da obezbedi višenamensko korišćenje voda na svom području, dok je ograničavajući faktor loš kvalitet voda”.

Prof. dr Prvoslav Marjanović, savetnik u Institutu za vodoprivredu “Jaroslav Černi” naglašava: ” Nacrt plana Zaštite Voda 2010. završen je krajem 2014 godine. U okviru plana a u skladu sa odredbama Direktive o urbanim otpadnim vodama definisane su aglomeracije na teritoriju RS, neophodne mere zaštite voda za koncentrisane i rasute izvore zagađivanja, određeni su prioriteti za realizaciju predloženih mera za vremenski period do 2041. godine i izvršena je procena neophodnih resursa za implementaciju plana. U skladu sa Nitratnom Direktivom EU planom su određene i osetljive zone na nitrate i predložene mere zaštite unutar osetljivih zona”. Profesor Marjanović je takođe ukazao da je za rešavanje problema otpadnih voda u skladu sa Direktivom o urbanim otpadnim vodama EU procenjeno da su neophodna ulaganja od preko 5 milijardi eura.

Prof. dr Božo Dalmacija, profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu je rekao da je tokom poslednjih četrdeset godina izgrađeno više od dvadeset centralnih postrojenja za prečišćavanje gradskih otpadnih voda od kojih je čak jedanaest trajno van pogona i ne može se uklopiti u buduća rešenja zbog malog kapaciteta, malih dimenzija objekata, fizičke zastarelosti objekata i opreme i zastarele tehnologije. “Neophodno je uraditi procenu pritisaka na vodotoke, jer će te aktivnosti imati direktan uticaj na primenu tehnologija za prečišćavanje otpadnih voda. Jedna od mera je smanjenje granične vrednosti emisije i pažljiv odabir tehnologija za prečišćavanje otpadnih voda, dok druga mogućnost podrazumeva poštovanje sadašnjih graničnih vrednosti za vode i razblaživanje vodotoka sa svežom površinskom vodom. Obe metode zahtevaju dodatna finansijska ulaganja. Kao prioritet se izdvaja izgradnja sistema za prečišćavanje otpadnih voda i to pre svega na rizičnim recipijentima, kao i neophodnost uvođenja kanalizacije i sprečavanja nekontrolisanog upuštanja otpadnih voda u podzemlje“ kaže profesor Dalmacija.

Prof. dr Jovan Despotović, profesor Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu kaže da je Srbija tokom 80tih godina imala sisteme za prečišćavanje voda na evropskom nivou, ali nam u kasnijim godinama, ti kapaciteti nisu bili dovoljni. “Danas građani Srbije u najvećem broju slučajeva ne znaju koliko vode troše i koliko je plaćaju. Važno je obratiti pažnju na merenje potrošnje vode da bi se postigla održivost uz poznavanje postupka izrade tehničke dokumentacije”, kaže profesor Despotović.

Nebojša Malenković, direktor Uprave za kapitalna ulaganja APV je rekao: ”Fond za kapitalna ulaganja APV je od 2007. do 2014. godine uložio 14.324.173.092,59 RSD, u razvoj komunalne infrastrukture kao i u projekte u oblasti vodosnabdevanja i zaštite voda, dok je Uprava za kapitalna ulaganja do aprila 2015. godine za 12 vojvođanskih opština dodelila sredstva u iznosu od 697.873.746,52 RSD. Takođe, Fond je u predhodnom periodu finansirao rekonstrukciju, sanaciju i izgradnju vodovodne mreže u 64 naseljena mesta, fekalne kanalizacione mreže u 75 naselja, atmosfersku kanalizacionu mrežu u 14 naselja, izgradnju 22 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i izvorišta i postrojenja za pripremu vode za piće u 20 opština, 4 termalna bunara i 5 postrojenja za pripremu pijaće vode”.

Sorin Stelea, generalni direktor kompanije Ludan Enviromental Technologies SL iz Izraela je rekao da kompanija Ludan Environmental Technologies kao deo Ludan Grupe nudi kompletna rešenja zaštite životne sredine u oblastima tretmana industrijskih otpadnih voda, zagađenja zemljišta i podzemnih voda, zagađenja vazduha, kao i pretvaranja otpada u energiju i u domenu obnovljivih izvora energije. Kompanija ima preko 15 godina iskustva širom Evrope i Izraela, 14 postrojenja širom Španije i Holandije, uz globalno prisustvo u Izraelu, Rumuniji i Rusiji. Takođe, pruža konsultantske usluge u oblasti izdavanja dozvola o uticaju na životnu sredinu, prevenciji i kontroli zagađenja, proceni finansijskih i zdravstvenih rizika, upravljanju otpadom i studijama izvodljivosti za biogas.

Ottavio Micheletti, menadžer razvoja poslovanja, D&B Division, Veolia Water Technologies Italia SPN je rekao: „Veolia je globalni lider u optimalnom upravljanju resursima: vodom, otpadom i energijom sa jedinstvenom kombinacijom ekspertize. Zbog svoje velike organizacije (preko 200.000 zaposlenih na 5 kontinenata), sopstvene tehnologije (preko 350 patentiranih procesa) i dugotrajnog iskustva (160 godina postojanja u industriji), može biti partner sa proizvođačima, gradovima i lokaalnim zajednicama u vezi sa održivim rastom. Veoila je svetski lider u projektovanju, izgradnji i tretmanu vode, otpadnih voda, otpada i proizvodnji energije i usluga“.

”Kompanija Miteco Kneževac, lider u upravljanju industrijskim i opasnim otpadom tokom proteklih godina pružila je brojne usluge zbrinjavanja različitih vrsta otpada i tako doprinela rešavanju brojnih ekoloških problema. U Novom Sadu smo ostvarili uspešnu saradnju sa nekoliko institucija i kompanija: sa JKP Vodovod i kanalizacija, za čije potrebe smo preuzeli i poslali na adekvatno zbrinavanje PCB baterije, sa Kliničkim centrom u Novom Sadu za koje smo zbrinuli organske rastvarače, dok smo sa Poljoprivrednim fakultetom i Delta Agrarom uspostavili saradnju u segmentu adekvatnog upravljanja pesticidima. Kao i u ostalim delovima Srbije, tako i u Novom Sadu, postoji dosta prostora za dodatno zbrinjavanje otpada, posebno istorijskog, koji se nalazi u preduzecima u restruktuiranju.” istakao je Nebojša Tomašević, ispred kompanije Miteco.

Branko Stefanović, direktor Funkcije za velike poslovne korisnike, Telekom Srbija istakao je značaj direktnog i tešnjeg povezivanja poslovnog i javnog sektora u cilju stvaranja dodatne vrednosti za sve naše građane. „Uvereni smo da će sinergetski efekat ovakvih inicijativa doprineti aktivnijem razvoju svih aktera u lokalnoj zajednici. Sam Telekom Srbija je nedavno udružio celokupan portfolio usluga pod jedinstveni brend – mts, kako bi svim svojim korisnicima dodatno približio svoje usluge i olakšao im odabir odgovarajuće ponude. Kompanija istovremeno značajno investira u održivost sopstvenog poslovanja, pri čemu angažuje kapacitete lokalnih partnera i time podstiče razvoj celokupne zajednice“.

Zvanično saopštenje CEDEF-a

foto: ceforum.org