Od štetne ambrozije preko peleta do toplog doma

Srbija

Foto-ilustracija: Pixabay

Veliki porodični dom Radeta Vujića iz Sitneša kod Srpca u Republici Srpskoj verovatno je jedini objekat u celom području koji se zagreva sagorevanjem gotovo neuništive korovske biljke – ambrozije.

Rade je na zamisao o konstruisanju svog sistema za proizvodnju peleta došao kada je primetio da svi poljoprivrednici bacaju ogromne količine raznog biljnog otpada od žitarica. Nakon što se ideja rodila, utrošio je još dve godine na konstruisanje i doradu linije za mlevenje otpada i pravljenje peleta za loženje.

Marljivi meštanin Sitneša pokušavao je da proizvede pelet od raznog otpada od žitarica ali se ispostavilo da je ambrozija idealno rešenje. Dok je razvijao svoj patent, nailazio je na mnoge prepreke.

– Nije išlo lako. Bilo je dosta problema. Ponešto nije radilo kako treba, zaglavljivala se sirovinska masa, vezivo nije funkcionisalo i tako redom. Bio sam uporan i uspeo sam da usavršim svoju proizvodnu liniju, pa sada po potrebi mogu da napravim dovoljne količine ogreva od ambrozije – rekao je Rade Vujić.

Foto-ilustracija: Pixabay

Tona standardnog peleta od drveta na tržištu Republike Srpske dostiže cenu od oko 30 hilljada dinara, a Rade za pravljenje ekvivalenta od korova izdvaja 15 puta manje novca, svega 1800 dinara.

– Toliko me košta struja potrebna za proizvodnju. Ovde na sve strane buja ambrozija, biljka koju svi žele da iskorene ali u tome ne uspevaju. Dakle, sirovina za moju peć raste tik ispod prozora moje kuće, ali i po čitavom ataru. Nema brige o nedostatku sirovine – izjavio je ovaj vredni Srpčanin.

Deo potrebnog materijala za proizvodnju peleta Rade dobija čišćenjem uzgojene soje od ambrozije. Izdataka nema jer bi korov svakako morao da baci. Tražeći pravu vrstu i oblik sirovine, ambroziju je pokušao da peletira i sirovu, međutim nije bio zadovoljan kvalitetom na taj način dobijenog peleta.

Foto: Boško Grgić

– Najviše me je podstaklo to što sam na internetu otkrio da ovo još niko nije pokušao da uradi. Na kraju sam u svojim planovima i uspeo, ali potrebne su dorade zato što nakon sagorevanja peleta ostaje dosta pepela. I to bih usavršio do sada, ali prošle godine nisam uskladištio dovoljne količine sirovine jer nisam ni bio siguran da ću ostvariti svoj naum. Za sledeću zimu ću da pohranim znatno više ambrozije jer planiram da je ekstrudiram i iscedim ulje iz nje, a trenutno pelet pravim i od papira. Proces njegovog peletiranja povećava troškove zato što mi se, usled suvoće papira i nedostatka veziva, delovi na mašini više habaju. U proizvodnji peleta od ambrozije kao vezivno tkivo koristim mekinje i brašno umesto industrijskih lepila.

Stanovnici sela upoznati su sa ovim projektom svog komšije i povremeno svraćaju da provere da li ga je dovršio. Naravno, na meti je i novinara.

Budući da ambrozija stvara nesagledive štetne posledice po ljudsko zdravlje, ekologiju i poljoprivredu, Rade smatra da bi trebalo da dobije subvencije od opštine ili države.

– Tokom leta i jeseni pokosim na desetine njiva obraslih ambrozijom. Ja uništavam ovaj korov. Ukoliko bi još neko napravio ovakvo postrojenje, korist za čitavu sredinu bila bi velika. Kada bih dobio subvencije, unapredio bih svoju liniju za peletiranje, a možda bih pelet proizvodio i za potrebe tržišta – izjavio je inovator iz Sitneša.

Ipak, podsticaj od države za sada nije tražio. Prema njegovim rečima, najpre želi da apsolutno usavrši svoj izum i dobije pelet koji kada izgori ostavlja do dva odsto pepela. Svestan težine ovog poduhvata, Rade Vujić se ipak nada da će ispuniti svoj cilj.

Uzorke svog neobičnog peleta još nije odneo na analizu kalorične moći baš zato što nije u potpunosti zadovoljan njegovim performansama, ali je primetio da, u odnosu na svog konkurenta od drveta, pelet od ambrozije brže digne temperaturu u peći.

Priredila: Jelena Kozbašić

Tekst je prvobitno objavljen u Magazinu Energetskog portala pod nazivom ODRŽIVI RAZVOJ, marta 2018.