Od posledica nezdrave životne sredine godišnje umre 12,6 miliona ljudi

Svet

Beta-bkzbesw9bt.556x371Oko 12,6 miliona ljudi umrlo je zbog života u nezdravoj životnoj okolini 2012. godine, što je skoro četvrtina ili 23 odsto od ukupnog broja umrlih u svetu, navodi se u novom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Prema navodima danas objavljenog izveštaja, faktori rizika koje donosi životna okolina, kao što su zagadjenja vazduha, vode i zemlje, izloženost hemijskim substancama, klimatskim promenama i UV zracima, izazivaju više od 100 bolesti ili povreda kod ljudi. SZO, koja je prvi put 2002. napravila procenu o uticaju životne okoline na broj smrtnih slučajeva, navodi 10 vodećih bolesti vezanih za okolinu. Broj smrtnih slučajeva izazvanih neprenosivim bolestima koje se mogu pripisati zagadjenju vazduha, uključujući izloženosti duvanskom dimu iz druge ruke, dostigao je 8,2 miliona. Neprenosive bolesti kao što su srčani udar, bolesti srca, rak i hronične respiratorne bolesti sada predstavljaju skoro dve trećine ukupnog broja umrlih od uzroka izazavanih nezdravom životnom okolinom, navodi se u izveštaju.

Istovremeno se smanjio broj umrlih od zaraznih bolesti kao što su dijareja i malarija, često povezanih s lošom vodom, slabom sanitarnom mrežom i lošim upravljanjem otpadnim vodama. Veći pristup zdravoj vodi i sanitarnim mrežama bili su ključni u smanjenju broja smrtnih slučajeva od ovih bolesti, uz bolji pristup vakcinaciji i osnovnim lekovima. Ipak od tih bolesti je u 2012. umrlo 846.000 ljudi. Nenamerne povrede kao što su saobraćajne nesreće takodje se ubrajaju u povrede vezane za životnu sredinu, i od njih je 1,7 milion umrlo 2012. godine. SZO smatra da su saobraćajne nesreće takodje vezane za životnu okolinu, jer, prema toj organizaciji, nesreće su često izazvane lošim stanjem puteva. Smrti izazvane takozvanim namernim povredama, u koje se ubrajaju samoubistva, takodje se ubrajaju u smrtne slučajeve izazvane životnom okolinom, smatra SZO i navodi da su neka samoubistva izazvana pristupom toksičnim proizvodima, kao što su pesticidi. SZO smatra da bi bolje upravljanje životnom okolinom omogućilo da se svake godine spasi 1,7 miliona dece mladje od pet godina i 4,9 miliona starijih ljudi. „Tokom 2002. oko 25 odsto smrtnih slučajeva u svetu bilo je vezano za životnu okolinu, a danas je taj procenat 23 odsto, što je malo manje, ali kako je broj stanovnika porastao za 10 godina konačan broj je velik“, rekla je doktorka Marija Neira, direktorka odelenja za javno zdravlje.

Najviše umrlih od uzroka izazvanih životnom okolinom zabeleženo je u jugoistočnoj Aziji, gde se tom uzroku pripisuje 3,8 miliona umrlih. Na drugom mestu je oblast Pacifika (3,5 miliona), a sledi Afrika (2,2 miliona), Evropa (1,4 miliona), Bliski Istok (854.000) i Amerika (847.000). SZO da bi se popravila ta situacija predlaže rešenja kao što su smanjenje emisije ugljeničnih gasova, razvoj javnog prevoza, popravljanje sanitarne mreže, promena ishrane tako da se koristi manje hemijskih proizvoda, zaštita od sunca i zabrana pušenja. Generalna direktorka Svetske zdravstvene organizacije Margaret Čan rekla je da „zdrava životna okolina znači zdravo stanovništvo“. „Ako zemlje ne preduzmu akcije da bi okruženja u kojima ljudi žive i rade bila zdrava, mlioni ljudi će se razboleti i umreti suviše mladi“, dodala je ona.

V.V.
www.beta.rs