Gotovo u svakoj šumi na planeti posečeno je bar jedno stablo. Neplanska i nelegalna seča, šumski požari i nebriga da očuvamo šumska prostranstva dovela je do toga da je gotovo polovina šuma na planeti gotovo iščezla.
Srećom, priroda ima drugačije planove, tako su se u poslednjih dvadeset godina, prirodno obnovile šume širom sveta. Regenerisano je 59 miliona hektara šuma, što je veća površina od Francuske, i one mogu da apsorbuju 5,9 gigatona ugljen-dioksida, pokazuju rezultati novih istraživanja.
Naime, istraživači su koristili satelitske podatke i napravili su mapu obnovljenih šuma. Ova mapa napravljena je tako da pomogne informiše i na neki način pomogne planiranje obnove šuma širom sveta, dajući jasniju sliku određenih područja na koja se treba fokusirati i na kojima bi obnova mogla biti od najveće koristi. Tim Svetske fondacije za prirodu (WWF) predvodio je ovo istraživanje, a podatke je objavio “Trillion Trees”.
Kako stručnjaci objašnjavaju regeneracija šuma uključuje obnovu oblasti pod šumom bez ikakve ili veoma male intervencije, što podrazumeva sadnju divljih vrsta drveća, uklanjanje invazivnih biljaka i sprečavanje ulaska domaćih životinja.
Prema podacima iz ovog istraživanja Atlantska šuma u Brazilu regenerisala se za 4,2 miliona hektara. Do ovoga su doveli planirani projekti za obnovu, odgovornija industrijska praksa i drugi faktori. Značajne promene primećene su u šumama severne Mongolije, centralne Afrike i u Kanadi.
Pročitajte još:
Stručnjaci upozoravaju na to da šume u velikoj meri i dalje veoma brzo nestaju i da što pre treba udvostručiti područja koja se pošumljavaju kako bi se dostigla donja granica za očuvanje prirode.
„Nauka je jasna: ako želimo da izbegnemo opasne klimatske promene i nešto promenimo, moramo zaustaviti krčenje šuma i obnoviti prirodne šume”, rekao je Vilijam Boldvin-Kantelo iz WWF-a.
Istraživanje je pokazalo da postoji ogroman potencijal prirodnih staništa i da ona mogu da se oporave kada im se za to pruži prilika, ali da i mi treba da radimo na povećanju površina pod šumom, za dobrobit svih nas i planete.
Ovo istraživanje zajednički su uradili WWF-a, BirdLife International i Društva za očuvanje divljeg sveta (WCS).
