Energija hidrotokova

Zašto pojedini investitori samo izgube ogroman novac i vreme u pripremi projekta za izgradnju male hidroelektrane…

… i nakon dugog lutanja kroz sistem institucija nadležnih za oblast obnovljivih izvora energije i njihovu zahtevnu proceduru naposletku budu prinuđeni da od svog skupog projekta ipak odustanu?

Foto-ilustracija: Pixabay

Da biste dobili odgovor na ovo ključno pitanje navešćemo vam primer koji jasno oslikava neposredna iskustva investitora u ovoj oblasti.

Tokom 2013. godine 120 kompanija dobilo je lokacije za izgradnju malih hidroelektrana nakon dva javna poziva koje je uputilo Ministarstvo energetike. Ovaj projekat koje je resorno ministarstvo vrlo ambiciozno najavljivalo trebalo je da pospeši ulaganje u obnovljive izvore energije kako bi se ispunile obaveze prema Energetskoj zajednici sa kojom imamo potpisan ugovor koji Srbiju obavezuje da do 2020. godine udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije dosegne 27%.

U naredne dve godine investitori su duboko zagazili u proces prikupljanja dokumenata (od brojnih mišljenja, saglasnosti, studija do raznih dozvola), i svi su očekivali da uspešno okončaju neophodnu proceduru što je trebalo da dovede do izgradnje nekoliko stotina malih hidroelektrana.

Međutim, uprkos velikom interesovanju, uloženom trudu i novcu, zatim i garanciji da će vlasnici izgrađenih hidroelektrana dobiti status povlašćenog proizvođača električne energije, što je značilo da će Elektroprivreda Srbije kupovati od njih proizvedenu električnu energiju po povlašćenoj ceni, veliki broj investitora odustao je od svojih planova izgubivši u proseku oko godinu dana i desetak hiljada evra pripremajući projekat.

Zašto je propao plan izgradnje hidroelektrana?

Razlozi su brojni, a ovde navodimo samo nekoliko primedbi investitora na pripremni proces koji je trebalo da dovede do izrade generalnog projekta izgradnje hidroelektrane:

 – Podaci o lokacijama potiču iz neažuriranog državnog premera zemljišta

 – Ne postoje tačni podaci o potencijalu vodenog toka

 – Složena procedura izdavanja mišljenja i dozvola brojnih resornih državnih ustanova

 – Nerešeni imovinsko-pravni odnosi na lokacijama

 – Komplikovan postupak priključivanja na elektrodistributivnu mrežu, kao i neočekivano uvećanje troškova u slučaju kada je mesto priključenja veoma udaljeno od elektrane

Čak i oni investitori koji su ipak uspeli da prođu kroz administrativni, tehnički i finansijski lavirint da bi izgradili hidroelektranu, tvrde da je propisani rok od dve godine da se postrojenje pusti u redovan rad veoma teško ispuniti.

Međutim, potražnja za električnom energijom i dalje raste

Činjenica je da Srbija neće moći da izbegne uvođenje radikalnih novina u oblasti promocije i iskorišćenja obnovljivih izvora energije kako bi povećala efikasnost u svim sektorima energetike, a na to nas primorava i pomenuti ugovor sa Energetskom zajednicom. Pred vlastima je neizbežan zadatak da značajno podstaknu ulaganje u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Shodno usvojenom Nacionalnom akcionom planu za obnovljive izvore energije do 2020. godine potrebno je u Srbiji izgraditi nove elektrane ukupne instalisane snage 1.092 MW. Prema projektovanoj količini instalisane snage udeo mini-hidroelektrana u ukupnoj proizvodnji električne energije iznosiće 438 MW.

A koje su zapravo dobiti od investiranja u gradnju elektrane?

* Povlašćena otkupna cena električne energije

Dobijanjem statusa povlašćenog proizvođača električne energije investitor može prodati proizvedenu električnu energiju ovlašćenom distributeru po podsticajnoj ceni.

Primer:

Ukoliko planirate da izgradite hidroelektranu snage do 0,2 MW, kao povlašćeni proizvođač možete računati na zagarantovanu povlašćenu cenu od 12,6 c€/KWh, dok komercijalna cena električne energije u potrošnji građana u proseku iznosi 6,5 c€/KWh.

Trenutno važeće podsticajne cene za električnu energiju proizvedenu u hidroelektranama prikazane su u tabeli.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike, Uredba o podsticajnim merama

* Zagarantovani uslovi otkupa električne energije

I dok se komercijalna cena otkupa menja kvartalno a na nju utiču promene cena svih drugih energenata (gas, ugalj i dr.), podsticajna otkupna cena garantovana je u vremenskom roku od 12 godina od trenutka dobijanja statusa povlašćenog proizvođača.

* Brža isplativost ulaganja u elektranu

Kad povlašćeni proizvođač električne energije isporučuje električnu energiju po podsticajnoj ceni, može očekivati da mu se investicija isplati u roku od 7 do 9 godina. Nasuprot tome, isplativost investicije bi premašila period od 12 godina ukoliko proizvođač električne energije ne bi bio u povlašćenom statusu.

Pogledajte spisak kompanija koje su uspešno realizovale pripremu za izgradnju male hidroelektrane i dobile status povlašćenog proizvođača električne energije ovde.

* Očuvanje životne sredine

Izgradnjom hidroelektrane, kao i svake druge elektrane koja koristi obnovljive izvore energije, smanjuje se efekat staklene bašte – upotreba hidroenergije ne utiče na zagrevanje Zemlje – a čitav energetski sistem manje je zavistan od nedostatka ili pak uvoza energije. Ulaganjem u energetsku industriju koja počiva na obnovljivim izvorima energije podstiču se takođe i tehnološke inovacije u ovoj oblasti.

Kad se uzmu u obzir sve iznete činjenice i ekonomski pokazatelji koji ukazuju na to da je period od 12 godina (tokom kog se garantuje cena otkupa proizvedene električne energije iz obnovljivih izvora za povlašćene proizvođače), sasvim dovoljan za povratak investicije, neminovno se nameće sledeće pitanje:

Kako uspešno okončati svu neophodnu proceduru i u propisanom vremenskom roku pustiti u rad vaše hidroenergetsko postrojenje?

Da biste dobili ovaj odgovor neophodno je da vam prvo navedemo primer uspešnog izvedenog projekta izgradnje hidroelektrane.

Radomir Milekić, diplomirani inženjer i zamenik direktora preduzeća „Elektrovat“ iz Čačka, uspešno je realizovao projekat izgradnje male hidroelektrane protočnog tipa „Beli kamen“ (snage do 2MW) na ušću reke Ribnice u Crni Rzav u opštini Čajetina.

Na osnovu sopstvenog iskustva na ovom projektu, Milekić preporučuje svim investitorima da ne prenebregnu nekoliko važnih saveta jer će tako izbeći propuste koji mogu dovesti do velikih gubitaka pa čak i do odustajanja od čitavog projekta.

Ovo su samo neki od koraka koji su ključni za uspešnu realizaciju projekta izgradnje hidroelektrane:

– Osnovati zasebnu firmu kao nosioca svih aktivnosti na izgradnji hidroelektrane i postaviti projektnog menadžera koji će biti u direktnoj komunikaciji sa projektantima i konsultantima svih struka.

– Angažovati iskusnog projektanta ili projektantsku kuću da prouči sve do tog trenutka prikupljene dokumente i proveri tehnička rešenja, kao i da se izjasni o njihovom kvalitetu i upotrebljivosti. Takođe projektant mora da pripremi projektne zadatke, obim elaborata geodezije i geologije, i da dopuni prateće dokumente.

– Projektant mora da pripremi Generalni projekat sa Studijom opravdanosti na bazi stvarnih uslova i ekspertskih mišljenja – greške koje se sada naprave kasnije se vrlo teško mogu otkloniti.

Detaljan vodič za investitore za projekte u oblasti izgradnji postrojenja i proizvodnje električne energije u hidroelektranama do 30MW u Republici Srbiji koji su pripremili Ministarstvo rudarstva i energetike i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) možete pogledati ovde.

Kako odabrati dobru projektantsku kuću?

Iako su prepreke na putu izrade projekta male hidroelektrane brojne, a procedura dobijanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije duga, pravi izbor projektantske kuće znatno će vam olakšati čitav proces pripreme kao i izgradnje hidroelektrane.

Prilikom donošenje odluke o tome koga ćete angažovati da u vaše ime obavi neophodan stručan posao izrade studija, idejnog projekta i generalnog plana, biće vam važno da se uverite u to da projektantski tim ima dovoljno iskustva i praktičnog znanja u ovoj oblasti.

Ovde možete pogledati spisak projekata koji su partneri našeg energetskog portala realizovali u ovoj oblasti.

Ukoliko su vam potrebni saveti u vezi sa ulaganjem u hidroelektrane, pišite nam na info@energetskiportal.rs a mi ćemo se potruditi da što pre dobijete odgovor naših stručnjaka.

Korisni linkovi:

Ministarstvo rudarstva i energetike

Katastar MHE u Srbiji

Agencija za energetiku Republike Srbije

http://www.srbijavode.rs/home/Aktuelno/mhe.html

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Pokrajinski sekretarijat Vojvodine za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj

Agencija za zaštitu životne sredine

Republički hidrometeorološki zavod