Energija Sunca

Zašto bismo uopšte koristili energiju Sunca?

Sunčeva svetlost predstavlja izvor energije koji je zaslužan za povoljne klimatske uslove i postojanje ekosistema na našoj planeti. Većina energije koja je dostupna na Zemlji dolazi nam od Sunca, a čak i energija koju crpimo iz vetra, vode, biomase i svih fosilnih goriva zapravo potiče iz ovog izvora. Odgovarajućom tehnologijom možemo iskoristiti ovaj besplatan, ekološki i večan izvor energije.

Solarna tehnologija već se koristi za unapređenje životnog standarda. Ona pre svega predstavlja logičan izbor u objektima na udaljenim područjima gde je mogućnost priključenja na elektrodistributivnu mrežu bilo samo otežana ili pak uopšte ne postoji.

Ali to nije jedini razlog njene primene. Solarna tehnologija omogućava takođe i energetsku nezavisnost od elektrodistributivne mreže u objektima sa već postojećim priključkom.

Korišćenjem ove energije možemo obezbediti dobijanje tople vode i struje iz obnovljivog izvora energije koji ne emituje štetne gasove, a time takođe utičemo i na ublažavanje nastalih klimatskih promena.

Kako možemo da koristimo solarnu energiju?

Solarnu energiju primamo u obliku svetla i toplote a nakon konvertovanja u različtim solarnim sistemima ona se može koristiti za dobijanje toplotne ili električne energije.

Postoje dve vrste solarnih sistema koji se koriste za proizvodnju električne energije:

– fotonaponski moduli konvertuju sunčevu energiju u električnu – prilikom apsorbovanja svetlosne energije atomi emituju elektrone i tako se stvara fotoelektrični efekat

– sunčeva energija se fokusira putem ogledala i koncentratora u tačku maksimalne proizvodnje toplotne energije iz koje se konvencionalnim metodama (parnom turbinom ili na drugi način) proizvodi električna energija.

Koliki je tehnički potencijal solarne energije u Srbiji?

Broj časova sunčevog zračenja na teritoriji Srbije iznosi između 1.500 i 2.200 časova godišnje. Prosečan intenzitet sunčevog zračenja je od 1,1 kWh/m2/dan na severu do 1,7 kWh/m2/dan na jugu – tokom januara, a od 5,9 do 6,6 kWh/m2/dan – tokom jula.

Prosečna vrednost energije zračenja iznosi od 1.200 kWh/m2/godišnje u severozapadnoj Srbiji, do 1.550 kWh/m2/godišnje u jugoistočnoj Srbiji, dok u centralnom delu iznosi oko 1.400 kWh/m2/godišnje.

Srbija ima znatno veći broj časova Sunčevog zračenja nego većina evropskih zemalja, a najbolji uslovi su u jugoistočnom delu naše zemlje. Na priloženim mapama možete uporediti prosečnu godišnju osunčanost u različitim delovima Srbije.

Vlada Republike Srbije prvi put je omogućila putem subvencija priliku za izgradnju solarnih elektrana u Srbiji Uredbom o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije iz 2009. godine. Nakon toga, vlada je dodatno povećavala kapacitet a smanjivala subvencionisanu cenu kroz dve nove Uredbe iz 2013. i 2016. godine.

Trenutno propisane kvote Vlade Republike Srbije za solar iznose 10MW, a to je podeljeno na sledeći način:
– 4MW za solarne elektrane na objektima, s tim da je polovina ove snage predviđena za male solarne elektrane do 30kW, a druga polovina za solarne elektrane od 30 do 500kW;
– 6MW propisano je za solarne elektrane na zemlji.

Da biste dobili procenu proizvodnih kapaciteta na određenoj lokaciji u zavisnosti od zračenja i geografske širine unesite tražene podatke na sajt Instituta za životnu sredinu i održivost Evropske komisije

Višegodišnji pregled proizvodnje električne energije u solarnim sistemima u Srbiji možete pogledati na sajtu Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA)

Na ovom linku nalazi se Svetski atlas OIE na kom možete pogledati brojne mape i naše zemlje sa prikazima stepena zastupljenosti svih vidova obnovljivih izvora energije.

Kakva je korist od ulaganja u solarnu elektranu?

Za početak potrebno je naglasiti da se korist od ugradnje solarnih panela za podmirivanje sopstvenih potreba za električnom energijom sastoji isključivo u tome što se na taj način u domaćinstvu mogu drastično smanjiti računi za električnu energiju. Za postavljanje panela za ovu namenu potrebna je ishodovati rešenje u skladu sa važećim Zakonom o planiranji i izgradnji, član 145. Veoma je važno napraviti dobar proračun pogotovo ako je cilj potpuna energetska nezavisnost od elektrodistributivne mreže.

Međutim, jedino se ulaganjem u veće solarne elektrane može doći do profita a za njihovu izgradnju potrebno je zadovoljiti tehničke, administrativne i finansijske uslove i ishodovati niz dozvola i saglasnosti koje izdaju nadležni državni organi.

Detaljni vodič za investitore za projekte u oblasti izgradnje postrojenja i proizvodnje električne energije u fotosolarnim elektranama u Republici Srbiji koji su pripremili Ministarstvo rudarstva i energetike i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) možete pogledati ovde.

Prednosti ulaganja u solarnu elektranu su sledeće:

* Podsticajna otkupna cena električne energije

Trenutno važeće podsticajne cene za električnu energiju proizvedenu u solarnim elektranama prikazane su u tabeli.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike, Uredba o podsticajnim merama

* Zagarantovana cena otkupa na period od 12 godina svim investitorima kojima je država dodelila status povlašćenih proizvođača

* Relativno kratak period isplativosti investicije – od 8 do 10 godina

* Zemljište male upotrebne vrednosti (lošeg kvaliteta) može biti iskorišćeno za izgradnju solarnih elektrana na zemljištu u skladu sa prostornim planovima opštine

* Mogućnost korišćenja pogodnih krovnih površina kuća, hala i javnih objekata za postavljanje panela

* Laka i relativno brza izgradnja malih solarnih elektrana

* Veoma niski troškovi održavanja – potreba za čišćenjem panela postoji samo tokom jakih snežnih padavina

* Nizak trošak amortizacije

* Nema buke niti zagađivanja okoline

Kako napraviti odabir lokacije za solarnu elektranu?

Budući da efikasnost solarne elektrane u velikoj meri zavisi od terena i klimatskih uslova, obratite pažnju da li su zadovoljeni sledeći uslovi na odabranoj lokaciji:

1. Dovoljan nivo osunčanosti i povoljan položaj parcele ili krovne površine

2. Dostupnost istorijskih podataka o padavinama (kao što su količina snega, kiše i oblačnost)

3. Lak pristup lokaciji – što podrazumeva blizinu postojećih saobraćajnica i puteva

4. Postojanje infrastrukture na lokaciji ili u njenoj blizini koja bi mogla da omogući priključenje na elektroenergetski vod

5. Lokacija ne bi smela da bude u blizini prirodnog ili kulturno-istorijskog dobra, u okviru prirodnog rezervata ili da bude pod zaštitom države

Za precizan proračun o količini proizvedenih kilovat časova godišnje, kao i o vremenskom okviru za povrat investicije, neophodno je da investitor angažuje iskusne stručnjake koji će na osnovu iznetih parametara utvrditi opravdanost ulaganja u solarnu elektranu.

Ovde možete pogledati spisak projekata koji su partneri energetskog portala realizovali u ovoj oblasti.

Imate nedoumicu u vezi sa ulaganjem u solarne elektrane?

Slobodno nam pošaljite pitanje na info@energetskiportal.rs a naši stručnjaci će se potruditi da vam odgovore u što kraćem roku.

Korisni linkovi:

Uredba o podsticajnim merama

Ministarstvo rudarstva i energetike

Vodič za investitore u oblasti izgradnje postrojenja i proizvodnje električne energije u fotosolarnim elektranama

Agencija za energetiku Republike Srbije

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Vodic-kroz-dozvole-za-izgradnju

Pokrajinski sekretarijat Vojvodine za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj

Agencija za zaštitu životne sredine