Poslednjih godina, mnoge svetske zemlje samouvereno utiru put ka niskougljeničnoj budućnosti planete, a jedno od sredstava za ostvarivanje njihovih težnji su i obnovljivi izvori energije. Iako su oni u prošlosti predstavljali skupo rešenje za dekarbonizaciju ekonomije, zaokret od fosilnih goriva je pojeftinio tehnologiju neophodnu za njihov razvoj, kao i njeno postavljanje i održavanje. Ljudi su posledično počeli da u sve većoj meri crpe energiju sunca, vetra i vode i da koriste bioenergiju i geotermalnu energiju.
Međunarodna agencija za obnovljivu energiju IRENA je nedavno objavila izveštaj o troškovima proizvodnje energije iz obnovljivih izvora tokom 2018. godine.
Prema njihovim proračunima, prosečna godišnja cena električne energije je na globalnom nivou opala za 26 odsto kada je reč o proizvodnji iz elektrana koje rade na principu koncentrisanog solarnog zračenja, za 14 odsto kada se govori o bioenergiji i za 13 odsto kada je u pitanju proizvodnja električne energije pomoću solarnih panela ili vetrenjača na kopnu. Troškovi proizvodnje iz energije vode su doživeli pad za 12 odsto.
Najmanje pojjeftinjenje je zabeleženo u oblasti proizvodnje iz geotermalne energije i energije vetra na moru, tek jedan odsto.
Kao neka od svojih ključnih saznanja, istraživači su istakli sledeće:
- Solarni paneli i vetrenjače na kopnu proizvode električnu energiju koja je i bez bilo kakvih finansijskih podsticaja jeftinija u odnosu na onu koja se proizvodi iz prljavih energenata – uglja, nafte i prirodnog gasa;
- Izgradnja novih postrojenja „na sunce i vetar“ će koštati manje i u poređenju sa održavanjem postojećih elektrana na ugalj;
- Sve niža cena čiste tehnologije čini obnovljive izvore energije ozbiljnim konkurentom fosilnim gorivima, a čovečanstvo sve bližim ispunjenju ključnih ciljeva u oblasti borbe protiv klimatskih promena;
- Troškovi solarnih panela i vetrenjača na kopnu padaju i bržim tempom od očekivanog.
